ИЗ НАШЕГ УГЛА: ШТА ЈЕ ТО ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ?

foto-sta-je-ekonomski-patriotizamДоласком познатог бизнисмена и лидера ПСС БК Богољуба Карића у Србију поново је актуелизована прича о економском патриотизму. Будући познат по свом политичком програму “скидања ланаца и катанаца“ са домаћих фабрика и фаворизовања домаће пољопривредне поризводње пропагиране чувеном зеленом салатом, Богољуб је код многих пробудио наду да за српску привреду још увек има лека.

Да ли могу да се назову патриотама они политичари који се непрестано надају страним кредитима или улагањима? Да ли страни капитал може решити незапосленост и донети благостање? Страни финансијски извори не могу трајно решити проблем животног стандарда, без обзира на то да ли се задужује држава или приватни предузетници који се руководе стицањем профита. Уобичајено је мишљење да је економски патриотизам неспојив са страним капиталом. Дакле, до просперитета може доћи уз помоћ планске штедње и улагањем у производњу. И опет нисмо до краја сагледали овај веома комплексан појам.

Под економским патриотизмом могли бисмо да подведемо и привредна стремљења која почивају на православним принципима о раду, својини и расподели, посебно у сфери тзв. заједничке потрошње. Принципи “православне економије“ су све присутнији у Руској Федерацији. Време је показало да су сви они реформатори који су говорили како државу треба избацити из власништва и гурнути на маргине економских токова били заправо плаћени агенти пљачкашког корпоративног капитализма и економске убице свог народа.

Питање морала и православне етике више не сме да буде саплитано питањем капитализма, својине, тржишта, благостања, правде, слободе… Кичма православног привредног система управо јесте приватна својина, тржишна конкуренција без фаворизовања страног капитала, правна држава, економска слобода појединца, парламентарна демократија, лична иницијатива, социјална правда и задужбинарство које је у Србији добило свој пуни значај деловањем капетана Мише Анастасијевића, Илије Милосављевића Коларца, Луке Ћеловића, те у новије доба породице Карић.

Економски патриотизам није само бити загледан у привредне токове Истока. Примера ради, на Западу је све популарнија тзв. “циркуларна економија“, која насупрот тренутној економији заснованој на линеарном моделу “узми-направи-користи-одбаци“, заснива се на моделу који тежи мањем коришћењу ресурса и избегавању стварања отпада по принципу “узми-користи-поново направи-поново користи“.  Примера ради, домаћа фабрика сијалица убудуће неће продавати крајњим корисницима свој производ него светло. Након истека “претплате на светло“ произвођач преузима од корисника своје лампе са унапред утврђеним планом да тај производ касније растави и употребљиве делове угради у нове производе.

Циркуларна економија је усмерена на елиминисање отпада и на производњу у којој се сировине поново користе за прављење истих или различитих производа. Овај концепт инсистира на томе да бригу о заштити животне средине и ефикаснијем коришћењу преузимају произвођачи, али исто тако и потрошачи. Према проценама Привредне коморе Србије, преко циркуларне економије Србија може да добије 10 хиљада “зелених“ радних места, а управо је то оно што нам је неопходно. Да радимо и од свога рада да пристојно живимо.

Пише: Предраг Прокопљевић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: