ЦРНОГОРСКО-СРПСКИ ОДНОСИ: НАРОД БЕЗ ИСТОРИЈЕ – НАРОД БЕЗ БУДУЋНОСТИ

foto-narod-bez-istorije-narod-bez-buducnostiВишевековно историјско учење и памћење је да је Црна Гора била српска држава, почев од Војисављевића, преко Немањића, све до 1918. године када се највећи део црногорског становништва изјашњавао као Срби. Узгред буди речено, тако су се изјашњавали и после Другог светског рата. Државност Црне Горе и Србије од 1878. године, као и присаједињење Краљевине Црне Горе Краљевини Србији 1918. године на Подгоричкој скупштини потврдило је српски етнички корен Црне Горе.

Појава сепаратистичких струја у Црној Гори, пре свега “зеленаша“ и касније комунистичке доктрине о посебном црногорском народу постепено је утицало на то да дође до удаљавања Црне Горе од Србије по питању заједничког историјског и етничког порекла. Црна Гора је и у распаду бивше Југославије одлучила да буде од 1992. до 2006. године део државне заједнице са Србијом. Раних деведсетих година прошлог века јачају политичке и националне струје које се залажу не само за државну самосталност Црне Горе, већ и за аутономност црногорске нације одвојене од српске нације, као и самосталност језика и аутокефалне Црногорске православне цркве (ЦПЦ ) и одрицање од Српске православне Цркве.

Тако је од 2006. године, после пуне самосталности Црне Горе, избачен из књига, јавног комуницирања и политичког декларисања у структурама државе и јавности став да Црна Гора није међу првим српским средњовековним државама, да црногорска нација не говори српским језиком и да се фаворизује црногорска непризната православна црква. Нови црногорски правопис је примењен у читанкама. Основци сада уче азбуку од 32, уместо досадашњих 30 слова, тако што се у уџбенику за основне школе између ж и з нашла умекшана варијанта ова два слова која се у латиничној варијанти пише ź, а између с и т слово ś. Попис из 2003. године нам открива да у Црној Гори српски језик говори 401.382 грађана, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3.076 и ромски 2.857. Отуда делује апсурдно да се већинском становништву једне земље намеће други назив за његов језик. Од Његоша до данас историја Црне Горе се сагледава као интегрални део српског националног корпуса и светосавске – православне вере.

foto-crnogorska-kapaДанашња Црна Гора је вештачки и политички подељена на већински црногорски народ и мањински српски, које власти у Црној Гори изједначавају са Албанцима или Бошњацима као националним мањинама.Тако су Срби постали мањина у држави где су били интегрални народ у свим историјским периодима од Немањића, преко Косовског боја, до Мојковачке битке. Династија Карађорђевића увезана је крвним сродством са династијом Петровића. Црна Гора је самостална држава као и Србија. Одрицање од заједничког националног, верског и духовног кода не само да је велики грех, већ је и историјски фалсификат који може да има смисла само у блазираној дневнополитичкој употреби.

Облици образовног и националног подвајања могу да се третирају као вид ксенофобије, али и притиска на лично самоопредељење грађана Црне Горе како ће се национално изјаснити. Један од многих случајева ретуширања националне историје Црне Горе озбиљно упозорава колико фалсификаторима ништа није свето. Раде Рачић (13), ученик седмог разреда у Подгорици, добио је јединицу из историје када је лекцију о настанку Црне Горе започео реченицом да је Црна Гора српска држава. Вељко Рачић, отац “кажњеног“ ученика, медијима преноси ток испитивања и оцењивања његовог сина у школи.

Прича иде овако: „Рачићу, реци ми нешто о настанку Црне Горе?“, каже наставник.

„Црна Гора је прва српска држава која се прије звала…“, отпоче свој одговор ученик. „Стани, стани, ђе то пише у књизи?“, повикао је унезверени наставник. „Не пише ниђе, наставниче, то сам у кући научио, то сви знају“, одговори ученик. „Сједи, ево ти један!“, славодобитно просуди просветни радник.

Иначе, како је мали Раде пренео, већина другара је устала и аплаудирала, а наставник је био шокиран, резигниран и љут. Овде се отворено поставља питање откуд толики отпор власти у Црној Гори према својим грађанима који се изјашањавају као Срби и третирају историју Црне Горе као део српске историје? Познате су изреке: “Народ без историје је народ без будућности“ и “народ без историје је тивка без корена“.

Уместо закључка, подсетићемо да је коначни дизајн црногорске народне капе по легенди направио познати црногорски владар и писац Петар Други Петровић Његош, који је кроз њу изразио дубоки симболизам боја. Црвена боја тепелака (горња површина капе, прим.аут) симболизује крв српских јунака који су дали своје животе “За крст часни и слободу златну“ у боју на Косову 1389. године, црни руб капе представља короту, тј. жал за њима, а пет златних нити симболизује векове које су Срби провели под турском влашћу. Паметном је једна доста, а будали џаба и роман написати!

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: