ИЗ НАШЕГ УГЛА: ЗАШТО ТЕРОРИСТИ ПРЕУЗИМАЈУ ОДГОВОРНОСТ?

foto-zasto-teroristi-preuzimaju-odgovornostПрипадници удружених снага сиријских исламистичких група, међу којима је и Нусра Фронт, некадашњи огранак злогласне Ал Каиде, прво су преузели одговорност за убиство руског амбасадора у Анкари Андреја Карлова, па затим послали писмо у коме негирају своју умешаност. Када су терористички напади у питању термин “преузимање одговорности“ није новијег датума. Историчари бележе да су извесни хашашини још у десетом веку изводили самоубилачке терористичке акције и тиме се поносили.

Саставни елеменат тероризма је преношење одређене поруке, којом припадници фанатизованих група указују на своје циљеве, мотиве и сврху. Порука је усмерена како према жртви, тј. објекту напада, тако и према својим истомишљеницима. Управо из тог разлога медији су за извршени терористички акт прихватили термин “преузмање одговорности“. Преношењем одређене поруке терористи желе да укажу на своју намеру и истрајност у предузимању аката тероризма ради остваривања постављених циљева. Веома је дискутабилно има ли ту елемената одговорности?

Некадашњи декан Правног факултета у Нишу професор др Љубиша Јовановић својевремено је објаснио да “одговорност почива на способности човека као свесног друштвеног бића да може да разликује корисно од штетног, рационално од ирационалног, поштено од непоштеног, а тиме и дозвољено од оног што са становишта друштва није дозвољено. И због тога, човек кад учини свесно и вољно, или макар само свесно, нешто што је недозвољено он је одговоран за такав поступак“.

Дакле, одговорност представља полагање рачуна појединаца или групе људи у вези са својим поступцима другим појединцима, групама или целом друштву, који нису у складу са друштвеним правилима понашања. То значи, како каже професор Јовановић, да одговорност може постојати само онда ако постоје одређена правила понашања, с једне стране, и непоштовање тих правила понашања од стране појединаца или групе појединаца, с друге стране. Ко ће коме, због којих забрањених понашања и на који начин “полагати рачуне“ зависи од карактера друштва и односа који у њему владају. У случају када моралну, политичку и правну одговорност преузме група која је склона тероризму и која свој екстремизам црпи из наопако тумаченог ислама, случај добија дуплу визуру. За оне који трпе насиље, тај акт је гнусни чин угрожавања живота и друштвеног поретка, а за терористе то је нешто сасвим супротно.

Важно је истаћи да поједине радикализоване муслиманске организације спроводе терористичке акције искључиво у оним подручјима у којима је, по њиховом мишљењу, угрожено исповедање вере. Ту терористичка организација успоставља обавештајно-оперативну мрежу, а за подстицање тероризма ангажују се поједини медији, верске вође, образовне институције, богати појединци или компаније које финансирају цео подухват. Тако екстремни ислам за терористу постаје не само пожељан, него и неопходан, а неверници се сагледавају као препрека коју без емоција треба уклонити.

У Западној Европи исламски екстремисти врбују младе имигранте на тај начин што им предочавају њихову егзистенцијалну угроженост и дискриминисаност у хришћанској средини. Радикални ислам не трпи друге културе у свом окружењу. За радикализоване исламисте забрана ношења верских обележја или одеће у школама, као и ношења марама на јавним местима и обављања исламске молитве на улици представља угрожавање њихових верских осећања. На тај начин долази до културолошких “курцшлуса“, а терористички акти који из тога происходе за екстремисте су нешто што је праведно, што заслужује награду у Џенету или муслиманском Рају, па самим тим и “преузимање одговорности“ за њих нема елеменат срамоте.

Млади турски полицајац који је мучки ликвидирао руског амбасадора у Анкари није жалио свој живот. За њега је амбасадор био симбол агресора који у Сирији убија његове сународнике. Задојен мржњом осветника постао је пијун у рукама лукавих  терористичких вођа који користе фанатике да изнад сваког идеала омогуће себи и својим ближњима угодан живот, нехајући, при том, колика је специфична тежина речи “преузимам одговорност“.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: