ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ: ПУЖЕВИМ КОРАКОМ НА ПУТУ У НЕПОЗНАТО

foto-puzevim-korakom-na-putu-u-nepoznatoСрбија ће вероватно бити чланица ЕУ двехиљаде и  неке године. Страни политички аналитичари прогнозирају да Србија неће бити у ЕУ пре 2027. године, што значи да ћемо још прилично дуго чекати да еврокомесари отворе врата на која годинама већ куцамо. Треба подсетити да је ДОС-ова власт својевремено ширила нереални политички оптимизам да ће Србија постати чланица ЕУ 2007. године. Касније су процене ишле до 2015. године, а онда по моделу Нострадамуса 2025.године, са извесним одступањима од по неколико година.

Србија би била пожељна у ЕУ због свог геополитичког положаја, а опет не испуњава у потпуности “морално-политичку  подобност“ због својих веза са земљама Евроазијске Уније. Зато су питања, попут, борбе против корупције, поштовање еколошких стандарда, судство, образовање, мањинска питања и однос Београда и Приштине, смишљене како би на путу евроинтеграција Србија напредовала пужевим кораком. ЕУ од Србије тражи да се до краја понизи признајући вештачки и насилно створену државу Косово. Ово питање за сада није актуелизовано, али нема никакве сумње да стоји у сенци политике ЕУ.

Највећу сметњу евроинтеграцијама Србије правиће Хрватска. Касније треба очекивати  и притисак  Румуније око тзв. “Влашког питања“. Будућност је увек непозната, па може да нас изненаде и  радикалне иницијативе званичне Будимпеште у вези са културном аутономијом Мађара на северу Бачке.

Босна и Херцеговина је у најгорем положају од свих држава у региону. Србија има веће шансе да уђе у ЕУ пре БиХ и БЈР Македоније, али су већи изгледи да чланице ЕУ постану Албанија и Црна Гора. Косово неће морати да се бори за брзи статус, јер ће Албанија радити за Приштину. Оно што може бити интересантно јесте да Косово пре 2022. године буде део НАТО система.

Уколико Албанија постане чланица ЕУ, Србија ће добити још једног истрајног “еврокочничара“, све док Београд не призна независно Косово. До сада смо се могли уверити да је Хрватска за ЕУ и НАТО  значајнија од Србије. Управо Загребу је дата улога чувара западног хришћанства на вратима православног света.

Европски комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан својевремено је изјавио да “неће постављати ограничење брзине за улазак у ЕУ“, инсистирајући да напредак сваке земље кандидата зависи искључиво од ње саме. Ова политичка флоскула је дипломатско-демагошког карактера. ЕУ ће    бити блокирана за нове чланове док се не реши статус Велике Британије, а то може да потраје и до десет година.

Питање је какву будућност очекује ЕУ после “Брегзита“, али и притисака на Грчку. Зато би званични Београд требао да преиспита да ли да се стриктно води политика по моделу ЕУ или постоји могућност да се будућност гради и са другим економским интеграцијама, попут, БРИКС-а. Искуство у ЕУ показује  да скоро све државе ЕУ задржавају своје националне и државне интересе. Међу државама где се урушава тај принцип је Грчка, а Турска је и даље “вечити“ кандидат,  иако је  једна од најмоћнијих економија и војних сила у Европи.

Из свега овога Србија треба да извлачи неке поуке. Генерално ЕУ не жели да види Русију и Кину  на Балкану и у Србији. Зато треба од западних сила очекивати многе неразумне захтеве око којих ће се водити политичке и изборне борбе у Србији .

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: