МЛАДИ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ: И ИНТЕРНЕТ СТВАРА ЗАВИСНОСТ

foto-i-internet-stvara-zavisnostСве је присутнија инфекција моћи друштвених мрежа и неедукативног приступа интеренету који отуђује и психолошки и социјално отупљује“ младе генерације. Већ од предшколског узраста малишани су у “канџама“ моћи мобилних телефона, рачунара и интернета без већих едукативних  потреба. Тако младе генерације све више комуницирају језиком СМС-а, Фејсбука, Твитера и  Инстаграма. У Србији интернет свакодневно користи 3,1 милион становника, што је за 150 хиљада више него прошле године.

 По оцени ресорног министра трговине, туризма и телекомуникација др Расима Љајића, у  наредне четири године свако домаћинство у Србији требало би да има приступ брзом интернету што ће, уколико се тај амбициозни циљ оствари, повећати БДП за један, односно 1,5 одсто.

Истраживања агенције ИПСОС указују да деца узраста од осам до 17 година имају у 85 одсто случајева мобилне телефоне, а да 63 одсто поседује смартфон са могућношћу да користе интернет. Свако друго дете има интернет, а око 85 одсто деце на интеренту проводи више од сат времена, и то на сајтовима који нису едукативног карактера. Тако се младе генерације све више затварају у себе  са појавним облицима депресије, губе се навике у процесу учења, јављају сметње у понашању, имуносистему, а долази и до обољења кичме и вида. Све је више родитеља који не знају колико им деца проводе времена уз интернет, нити с ким виртуелно комуницирају. Ту се отварају многе претње и опсаности од тзв. “сајбер криминала“.

Затварање младих у “виртуелну галаксију“ интеренета утиче на смањење језичке културе и писмености. Све је већи број младих који су ИТ описмењени, али су суштински неписмени. Стручњаци упозоравају да је стање језичке културе у Србији забрињавајуће. У школи је настави српског језика посвећен мали број часова у односу на фонд часова који је намењен учењу страних језика.

Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Медији пишу да за разлику од школа у Србији, у Русији се матерњем језику посвећује чак дванаест часова недељно, а у Француској девет часова. У нашим гимназијама ученици имају недељно српски језик у оквиру два часа, и то повезана са књижевношћу.

Све ово говори да стасавају генерације које се одлично сналазе у дигиталном свету ИТ, али имају све сиромашнији језички капацитет, смањену логику закључивања и видно повлачење у себе. Све је већи број оболелих младих људи од тзв. “интернет зависности“, која се лечи као и свака болест зависности.

Приоритет нашег друштва су евроинтеграције и у оквиру њих коришћење савремених информационих технологија. То, наравно, не значи да треба запустити развој младих, њихово социјално, ментално и духовно здравље.

 

Пише: Томислав Кресовић 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: