ИЗ НАШЕГ УЛГА: И ДОМАЋИЦА ЈЕ ЗАНИМАЊЕ

foto-i-domacica-je-zanimanjeБити  домаћица у Србији одувек је било непризнато занимање. Патријархално друштво је домаћице које, уз кућне послове, гаје децу увек третирало као особе које не раде. Истини за вољу, домаћица је суштински стуб породице и, равнотежи, важан друштвдни систем. Тај  систем је саткан од бриге за децу,  исхрану, чистоћу домаћинства, набавку намирница, ситних поправки, одлажења на родитељске састанке, посете старим родитељима и вођењу рачуна о укупној стабилности породице и брака.

 Данас је све мање домаћица због начина на који  живи просечна  породица у Србији и промена културолошких и социјалних навика које су биле израженије до пре  20 или 30 година. Ипак, значајан део женске популације у Србији посвећен  је домаћинству и породици као реалном послу.

Домаћица је носилац неговања породичне психологије и атмосфере одржавања стабилности и  реда. Овде је реч о тзв. “социјалној интелигенцији“, односно способности да жена домаћица покрива значајн број послова комуникације, почев од комуникације са децом, фамилијом, до  разних институција и шалтера, школа. Домаћице имају развијену и “емоционалну интелигенцију“   општег разумевања и емпатије према  члановима своје породице. Истовремено, често су усамљене са ограниченим извором прихода које морају да  вешто користе у одржавању породичне економије, и уз то дужне су да полажу рачун мужевима колико троше.

Многе жене у улози домаћице показују и већи степен “креативне интелигенције“  у обликовању  садржаја послова од општег значаја за породицу и тзв. “економије  времена“. Просечне мајке и жене домаћице више посвећују пажњу  разговору у породици, али и раду са школском децом  нижег узраста у изради домаћих задатака.

Све ово говори да просечна домаћица запрво обавља у својој кући бар неколико послова који би у  развијеним државама ЕУ били плаћени. То су послови кувара, одржавања хигјене, чувања деце, одласка  на пијацу, али и послови  везани за фамилију и старе  родитеље (геријатријски послови). Када би се све то као посао, по минималној сатници од 200 до 300 динара вредновало по сату, просечна домаћица би зарадила око 40 хиљада динара месечно, без викенда који је најскупљи и за жене најтежи.

Према проценама Републичког завода за статистику, када би жена била плаћена за све послове које обавља у домаћинству по минималној цени сата – њена плата износила би 138 евра месечно, односно 1.650 евра годишње. Нетачне су процене да просечна српска домаћица за шпоретом дневно проведе сат и по, док на прање и пеглање веша потроши пола сата дневно. То време је, свакако, много дуже. Није прихватљива оцена да би  плата домаћице износила око 140 евра месечно.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: