ПСЕУДОНАУКА: ИСТОРИЈА ПОД ОКРИЉЕМ ТУЂИХ ЗАКОНА

foto-dr-milos-kovicИсторичар млађе генерације од угледа и става др Милош Ковић недавно је својим критичким написом у јавности сецирао један веома значајан друштвени феномен који се односи на подређивање историјске науке правном поретку уколико оспорава или сумња у одлуке неких међународних правних институција када је у питању појам геноцида. Тако се историографија ставља на оптуженичку клупу моћних држава које би да правним нормама устроје (псеудо)методологију научних истраживања, а затим и тумачење појма геноцид. Србија је, као што смо о томе већ писали, за свој кривични закон предвидела начело кажњивости научног тумачења геноцида који је изречен пред Међународним кривичним судом.

 “У нашој земљи ће, међутим, одсад, одлуком народне скупштине, историчари ову врсту субверзије, која даје предност чињеницама над дефиницијама, плаћати затвором у трајању од шест месеци до пет година. Скупштина Републике Србије је, наиме, на предлог владе, 23. новембра усвојила измену Кривичног законика, у којој се каже да ће се онај ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина… уколико су та кривична дела утврђена правоснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казнити затвором од шест месеци до пет година“, објашњава Ковић.

На тај начин Србија на свом путу ка ЕУ прихвата обавезу да одлуке МКС третира и као своје, умањујући сопствену правну независност. По ставу др Милоша Ковића реч “геноцид“ је претворена у пуко пропагандно средство за медијско правдање освајачких похода САД и НАТО-а широм наше планете.

Историчар Милош Ковић с правом упозорава на опасност да западни историчари утичу као експерти на међународно правосуђе, пре свега МКС, и напомиње: “Порицање је блага реч за став дела хрватске, бошњачке и албанске јавности и науке не само о геноциду у НДХ него и о ‘Бљеску’, ‘Олуји’ и уништењу и егзодусу сарајевских или косовских Срба. У доминантном делу западне историографије у току је систематско превредновање српске историје, на коју се, како то отворено захтева Кристофер Кларк, сада гледа из перспективе Сребренице“.

На тај начин српска историографија губи своју аргументацију пред доминацијом надмоћног Запада који по инерцији оправдава, односно аболира све своје злочине над народима и државама, попут, Ирака, Либије или Сирије. Преко “угледних“ западних и често наручених историчара прави се основа за став МКС о начину и употреби речи “геноцид“ у правном промету многих држава које подлегну “притиску“. Како каже др Милош Ковић: “Изгледа да је извршавање налога великих сила ипак много важније од потреба српске науке и културе“.

 

Пише: Tомислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: