ПОГЛЕД У РЕТРОВИЗОР: И ПОСЛЕ ТИТА ТИТО

foto-i-posle-tita-titoКолико нове генерације рођене крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог века знају ко је био Јосип Броз Тито и шта је он значио за Србе? Ово питање данас је недовољно третирано у уџбеницима за основну и средњу школу. О Титу се све мање говори у породицама, јавној политици и литератури. Генерације које данас имају од 15 до 25 година веома мало знају о председнику СФРЈ маршалу Јосипу Брозу Титу, његовој владавини и односу Срба према њему. Све су то резултати распада бивше Југославије, урушавања социјалистичког система и нестајања Савеза комуниста.

Данашње леве партије, почев од СПС, Покрета социјалиста и других, веома мало говоре о личности Јосипа Броза Тита, тадашњој политици и начинима дефинисања његове власти која је стасала у Другом светком рату и трајала кроз политички систем, све до 1990. године.

Генерације рођене седамдсетих и раних осамдесетих година, које су данас у власти Србије, имају одређене представе и искуства о титоизму или југокомунизму кроз разне идеолошке, образовне и државне форме. Титоистичка “реформисана“ генерација данас влада у Србији и на просторима бивше Југославије, било кроз облике левих или десних политичких програма.

Веома је дискутабилно колико су Срби данас резервисани према титоизму. Истраживање Демостата показује да се за Тита изјашњава 32 одсто испитаника, за Вучића један постотак мање – 31 одсто, док је на трећем месту др Зоран Ђинђић са 11 одсто гласова. Истраживање јавног мњења спроведено је током октобра 2016. године на репрезентативном узорку од 1500 испитаника, методом интервјуа лицем у лице. Поред редовних питања о животном стандарду истраживачи су тражили одговоре и какав је однос грађана према демократији и политичким странкама.

Генерално посматрано, највеће примедбе које долазе из Србије на рачун Титове власти су везане за облике дискриминације српског народа и његове жртве у Другом светском рату, те слабљења српске државе. Са друге стране, нешто старије генерације грађана Србије изражавају позитиван однос према Јосипу Брозу Титу када је реч о социјалној стабилности државе и, пре свега, друштвеном положају нижих друштвених слојева, односно “радничке класе“.

Нове генерације Тита доживљавају или као фанови који имају свог “идола“, или као скептици који увиђају величину диктатора непознатог порекла, са пуно мистификација и псеудоисторијских информација. Разумети титоизам није само политичко, већ и културолошко питање које подразумева разумевање новије историје.

Не треба жмурети пред чињеницом да многим модерним политичарима на Балкану у појединим сегментима њихових владавина као да је уграђен чип титоизма. То се може најбоље сагледати по препознатљивим начинима политичке манипулације својим нацијама и широм јавношћу.

Јосип Броз Тито није био демон, али ни политички светац који је промислом свевишњег избачен на површину балканске и светске политике двадесетог века. Титоизам је уграђен у литературу, филмове, начин живота и неке облике друштвеног фолклора. Нове генерације које нису стасавале под идеологијом титоизма требало би упознати са снагом и дометима култа његове личности како би спознале време у којем су живели њихови родитељи, баке и деке, али и појаве и личности у садашњости у Србији и на Балкану. Србија није извршила детитоизацију, јер је брзо прешла у други облик неговања ауторитета вођа од 1990. године до данас.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: