МОДЕЛИ ВЛАДАЊА: СРБИ ВОЛЕ “ЧВРСТУ РУКУ“

foto-srbi-vole-cvrstu-rukuВелики број држава и нација приликом парламентарних избора, разних облика политичких преврата и промена више прихватају чврсту руку власти, него меке политичке вође које су склоније разним компромисима. Унутар ЕУ међу моћним чланицама фаворизује се политика јаких вођа, било председничког, канцеларског или премијерског типа иза којих се обично налазе политичке партије.

Између два светска рата на демократском политичком простору свет је имао низ јаких лидера, а пред Други светски рат америчког председника Теодора Рузвелта и британског премијера Винстона Черчила. На ауторитарној политичкој сцени диктаторског типа били су Адолф Хитлер, Бенито Мусолини и Јосиф Висарионович Стаљин, који су успешно (из)градили свој култ личности и моћи.

После Другог светског рата, посебно од седамдесетих година прошлог века, уместо јаких председника и вођа на политичкој сцени је све присутнија тзв. “светска влада“ оличена у Комитету 300, Трилатералној комисији и Билдерберг групи. У великом корпусу светске моћи налази се и Међународни монетарни фонд (ММФ), Светска банка, као и Европска унија. Тако се од вођства нација ствара политика лидерства света.

Општа карактеристика Срба је да више цене “чврсту руку“ свога вође или вожда, него моћ политичких партија на челу са меким политичарем. Србија је имала низ јаких политичких вођа, попут Илије Гарашанина, Јована Ристића, Николе Пашића или своје суверене династичке вође. После Другог светског рата српски народ се покорио моћи Јосипа Броза Тита и његове комуниситчке партије, а последњу деценију прошлог века “чврстој руци“ Слободана Милошевића.

Период после 2000. године чинио је низ епизодних политичких вођа, почев од др Зорана Ђинђића, преко др Војислава Коштунице, па све до Бориса Тадића. Сви они су се показали као релативно “лабаве“ вође без већег ауторитета. Недавно је објављено истраживање агенције „Демостат“ које је показало да више од пет и по милиона Срба жели јаког вођу. Дакле, Србија уместо да гради државни и друштвени поредак јаких и одговорних институција, и даље је жељна јаких и моћних политичких вођа и утицаја њихових партија.

Познати психолог проф. др Жарко Требјешанин каже да су нам вође потребније од закона, јер су они одлучни и доносе одлуке. Професор Требјешанин каже да Александар Вучић као председник СНС и председник владе има јако упориште у бирачком телу и одговара профилу класичног вође. У Србији је то тако, пре свега због менталитета бирачког тела, слабости и неизграђености институција, променљивости партија на власти, дубоке социјалне, економске и политичке кризе и урушавања моралних норми друштва кроз корупцију.

Већи део нације преко јаких вођа, а у овом случају председника владе Александра Вучића, траже више социјалне и друштвене правде, више промена у животу грађана и прихватања одговорности за судбину државе и народа. Све ово покушава или стреми председник владе Александар Вучић својим активизмом, и зато добија ширу подршку грађана. Сам председник владе Александар Вучић зна да се промене у друштву дешавају снагом колективне енергије, добром организацијом партије на власти и стабилним институцијама. Све ово је у повоју и председник владе на тај начин представља гаранцију стабилности и поштовања закона и социјалне правде.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: