НАША ТЕМА: ПРИВРЕДНИ ЗАШТИТНИЦИ СПАС ЗА ПРЕДУЗЕТНИШТВО

foto-privredni-zastitnici-spas-za-preduzetnistvoСрбија је крајем 19. века и до половине 20. века била држава занатлија“. Занатске радње и еснафска удружења чиниле су већински део српског капитализма. Све до 1948. године опстаје један мали део занатског предузетништва, да би се та делатност до 1952. године скоро угасила, а затим, шездесетих година прошлог века почиње “стидљива“ обнова. Мали предузетници стварају значајни доходак и пуне пореске касе, али су у знатно неповољнијој позицији од јавних предузећа или већих приватних пословних система. Свесна овог горућег проблема држава уводи, условно речено, институцију привредног заштитника.

Главни и основни проблем је у томе што мали предузетници не могу да нађу изворе финансирања, јер су банке веома неповерљиве када су у питању почетни кредити. Предузетник је пред банкама као у “истражном поступку“ са превише папирологије. Тако се спречава да појединац своје пословне пројекте уопште реализује, па ако не одустане, најчешће се нађе у “сивој зони“ пословања.

Предузетници губе и до 30 и више одсто драгоценог времена да би администратино покренули своје фирме. Пореска управа касни са одређивањем пореза за оне који плаћају паушално, па они и по годину дана од почетка пословања не знају колики ће им бити трошкови. Све ово кад се увеже, а зна се да просечни мали предузетници запошљавају два ,три и више радника, јасно говори да су мала и средња предузећа под великим притиском, уценама и казнама и поред тога што је свима позната “политичка мантра“ да мала и средња предузећа чине кичму српске привреде.

Подаци говоре да је такав случај у око 80 хиљада малих фирми , што доводи до ивице пропасти више до 250 хиљада људи у Србији. Банке се понашају као суверени господари, иако живе од провизија и “живих пара“.  Пореске службе делују као “пословни полицајци“, а банке су као “пословни инквизитори“. Администрација за мале привреднике је као “пословна психијатрија“.

Ако се због системских грешака, корупције и бирократских навика у ери глобализације и ИТ технологија врши такав атак на мале предузетнике, јасно је да Србија не може да реализује све потребне пословне идеје. Стално инсистирање свих досадашњих партија на власти, како је за Србију веома значајно покретање предузетништва, остајала је само као добра политичка замисао.

Мали привредници у Србији су у инфериорнијем положају у односу на стране партнере који од државе сем 10 хиљада евра по запосленом, веома брзо добијају и чисте папире од администрације, иако још увек не плаћају порез у Србији. Ипак, у Србији не мањка иницијативе. Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж најављује новину која би од Нове године требала да обрадује предузетнике. У Србији ће бити формирано 16 регионалних привредних комора и у свакој од њих мали предузетници ће имати свог привредног заштитника.

По његовим речима, они ће имати саветодавну улогу, неће уживати овлашћења омбудсмана, али ће свакако допринети позитивнијој пословној клими. Ако затреба привредни заштитници ће потражити помоћ од омбудсмана, али би свакако било боље да до таквих ситуација не дође.

Србија је крајем 19. века и до половине 20. века имала цењеније и развијеније мало предузетништво него што је то случај данас у 21. веку. Најновија иницијатива актуелне власти показује да се светло на крају тунела ипак назире.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: