(НЕ)ВРЕМЕ ГЛОБАЛИЗМА: ГАШЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ КУЛТУРА

foto-gasenje-nacionalnih-kulturaСрбија је на раскрсници путева очувања и одржавања национaлне културе и некритичког усвајања глобалних садржаја. Доминацију држи англоамеричка инстанткултура другоразредних преведених књига и филмова. Све је мање превода књига европских народа, али и превода српских књига за европско тржиште, а посебно за Руску Федерацију. Просечан читалац у Србији тражи књиге које су “бестселери“ на америчким листама. Тако је формиран образац читања, мишљења и културолошких навика енглеског говорног подручја који управља културом европских народа.

Поред спознаје духовних вредности Европе, али и стваралаштва Русије, Кине, Индије или афричких земаља, Србија много више треба да води рачуна о очувању сопствене културе. Млади све мање читају Исидору Секулић, Милоша Црњанског, Добрицу Ћосића, Слободана Селенића, Милорада Павића, Борислава Пекића, Данила Киша, а готово да су непознати широј културној јавности Драгиша Васић, Станислав Краков, Григорије Божовић и други међуратни писци који су више од 70 година били проскрибовани од разних власти. Све је мање младих који су упознати са стваралаштвом великана српског сликарства, као што су Паја Јовановић, Урош Предић, Мића Поповић и Стојан Аралица. Србија би, попут Јевреја, требала да уз помоћ дигиталних енциклопедија створи трајну базу података духовног блага нације.

Будућност културе Европе биће значајно редукована и брисана . Велики народи ће и надаље радити на очувању сопственог идентитета. Само оне државе и културе малих народа које се буду потрудиле да забележе и одрже ниво културне националне спознаје биће признате и цењене на међународном плану. Глобални развој Европе, поред великих економских, еколошких и демографских потреса имаће и “културолошку шок терaпију“, где ће многе државе и народи бити део глобалних колонија, рачунајући ту и културолошке колоније.

Младе генерације у Србији се формирају на културолошком и нациолном дефициту, што утиче на сужење погледа на сопствену историју, али и на будућност и место националне културе у оквиру култура југоисточне Европе. Млади се у Србији све теже сналазе у оквиру свог језика и употребе ћириличног писма. И поред високих школа које завршавају, махом постају  “фах идиоти“, трајно културолошки и функционално неписмени. Битка за очување српског језика и писма никада није била потребнија него што је сада. Ко разуме дух свог језика и културе, тај је способан да уважи и вредности других култура и нација у оквиру глобалне миграције народа.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: