ПОЛИТИЧКА ПРОМИШЉАЊА: СРБИ МЕЂ’ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИМА

foto-srbija-med-neprijateljimaСрби су стари балкански народ, који је “мали својом територијом и демогафијом, а велики својом историјом и значајем за европску културу и цивилизацију.Давнашњи историчар Васиљ Попов у студији Европа и Српско питање пише:“Велики народи су они који узму знатно учешће у стварању, ширењу, одржавању или одбрани културе, а варвари су они који уништавају културне тековине. Ако узмемо такво мерило за историјски значај народа, онда и бројни мали народи могу да постигну велики историјски значај. Ако узмемо ову дефиницију великог-малог народа“, онда су Срби велики народ малог демографског капацитета, али великог значаја за очување хришћанске Европе.

Срби су у време од 12. до 14. века били “велики“ европски народ који је био на вратима Византије и имао својеврсни цивилизацијски успон. У доба Немањића Срби су били бранитељи хришћанске Европе. Косовска битка 1389. године била је и битка за Европу.Тада су и звона катедрала одјекивала Паризом у част српских јунака. Српски народ је од 1804. године све до 1918. године био “центар“ интереса моћних сила, а Србија фактор хомогенизације Европе и Русије у слабљењу Отоманске империје, касније и Аустроугарског царства. После Великог рата, српски народ је био у језгру стварања нових држава. Док су стварали Југославију од 1918. до 1941. године, и касније до 1990. године, Срби нису били народ-хегемон, већ “културна бујица“ која се мешала са другим народима и другим утицајима на Балкану ширећи дух Европе.

Делећи простор балканског региона са српским народом поједини народи лечили су своје нагомилане комплексе на тај начин што су ширили подлу пропаганду о тзв. “великосрпском концепту“. Чињеница је да су Срби у југословенским републикама живели измешани са осталим становништвом, те није постојала ни теоретска могућност да се спроведе јасно разграничење између српских и не-српских области. Дакле, пропаганда о Србима-хегемонима била је у функцији искључиво маскирања сепаратистичких порива других народа који су бежећи из Југославије желели да остваре доминантнији положај у региону него што им припада. Болно отрежњење од Југославије Србија још увек лечи евроинтеграцијама.

Срби су нација која је Европи дала своју духовну снагу, жртве, али и велика имена културе и науке. Током 19. и 20. века у ратним сукобима страдало је више од 2,5 милиона Срба, што би у демографском смислу данас представљало нацију од преко 15 милиона становника. Срби су  геополитички “мали народ“ подељен у више држава и под притиском великих сила, али у себи носе дух старог “великог“ балканског народа, који се сада “дисциплинује“ да постане “европски народ“, мада је то био још у 12. веку.

Величина “великог српског народа“ види се и у духовним дометима блаженопочившег патријарха српског Павла: “А ја кажем, ако би требало да се одржи Велика Србија злочином, ја на то пристао не бих никада; нека нестане Велике Србије, али злочином да се одржава – не. Ако би било потребно и нужно једино да се одржи Мала Србија злочином, ја и на то не бих пристао. Нека нестане и Мале Србије, али злочином да се одржи – не. И кад би требало да се одржи последњи Србин, ја да сам тај последњи Србин, а да се одржи злочином – не пристајем, нека нас нестане, али да нестанемо као људи, јер нећемо онда нестати, живи ћемо отићи у руке Бога Живога.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: