ГЕОЕКОНОМИЈА: ОТИМАЧИ КОСОВСКОГ БЛАГА

foto-otimaci-kosovskog-blagaСАД су виделе Косово као свој ратни плен“ после НАТО агресије 1999. године и признања ове парадржаве 2008. године. Разлози су прагаматског типа. Први разлог је америчко дугорочно и стратешко присуство на Балкану, формирање војних база и контрола ширег простора према црноморском басену и Медитерану. Други разлог је кажњавање Србије формирањем происламске фантомскедржаве Косово. Трећи и разлог је дугорочна контрола и експлоатација природних и рудних богатстава Косова вредних и до хиљаду милијарди долара.

Због свега тога, Косово је контаминирано осиромашеним уранијумом, што ће свакако утицати на депопулацију становништва у региону. Узгред, Косово је дефинисано и као “нарко територија“ и значајан пункт за авганистански и турски пут хероина. Све у свему, војна акција САД и НАТО на Балкану и Косову у време власти Била Клинтона, али и погубном политиком Џорџа Буша јуниора и Барака Обаме створиле су другу исламску државу поред БиХ. У Европи обе државе су у категорији “неуспелих протектората“.

Америчке компаније, лобисти и бивши актери отимања Косова из Србије данас су заинтересоване стране за контролу ресурса . Примера ради, енергетска компанија „Енвидити“ на чијем је челу бивши амерички и НАТО генерал Весли Кларк, труди се свим силама да експлоатише угаљ. Пензионисани генерал Весли Кларк жели да влада косовским лигнитом, које је на петом месту међу доказаним резервама ове руде у свету. Процентуално гледано, лигнит се користи  у 97 одсто од укупне производње електричне енергије, док остатак потиче из хидропотенцијала. Весли Кларк рачуна да би могао да од свог лобија на Косову добије посао експлоатације лигнита у енергетске сврхе. Пре свега, он рачуна на помоћ Хашима Тачија, али и на добре услуге свог “ратног друга“ генерала Агима Чекуа, који би му ставио на располагање своју безедносну инфраструктуру. Кључни конкурент генералу Весли Кларку у добијању посла експлоатације рудних потеницијала на Косву је Џорџ Сорош. Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би “преузео контролу над рудником Трепча“, где су “огромне резерве злата, олова и других минерала“.

Западне компаније, пре свега америчке, али и немачке, британске и француске заинтересоване су за инвестирање у налазишта и експлоатацију природних ресурса. Процењује се да је на Космету вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора и до 1000 милијарди америчких долара. Подручје Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу.

“Лидијан интернешнел“ (до 2006. “Рио тинто“) отворила је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су, крајем 2008. године, процену да резерве олова у “Трепчи“ износе 425 хиљада тона олова, 415 хиљада тона цинка и 800 тона сребра. Резерве никла су 185 хиљада тона и кобалта 6500 тона. У руднику “Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве боксита су 1700000 тона.Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. “Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425 хиљада тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15 милиона тона, али се процењује да су и много веће.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: