ПОЛИТИЗАЦИЈА УМЕТНОСТИ: СУМАРАК НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ

foto-bob-dilanНобеловa наградa све мање постајe одраз светске вредности у науци, култури, одржавању глобалног мира, а све више долази до изражаја моћ западне олигархије. Дела знаменитих нобеловаца, попут, Албера Камија, Иве Андрића, Александра Солжењицина, Кнута Хамсуна, Гинтера Граса, Орхана Памука и многих других у односу на допринос књижевности актуелног “кантри лауреата“, довољан су доказ девалвације вредности савремене уметности. Књижевност све више постаје оруђе “њуејџера“ иза којих стоји Светска влада у сенци, тј. Комитет 300, Група Билдерберг, Трилатерала… Култура новог доба преобликује се у безидејну политику површних садржаја која се ствара по укусу “нове елите“.

Ове године су чланови шведске Академије одлучили да Нобелова награда за књижевност припадне америчком кантаутору Бобу Дилану (75). Нема сумње да је Боб Дилан “икона“ популарне музике шездесетих и седамдесетих година, али је далеко од тога да би требао да постане препознатљив као Нобеловац и као “култ“ светске уметности, књижевност, заправо поезије. Дилан је само један од великих кантаутора шездесетих година прошлог века изниклих из генерације “деце цвећа“ и ни почему нема првенство над Ленардом Коеном, Битлсима, Ролингстонсима…

Нобелова награда је постала инструмент за промоцију политичког утицаја моћних кругова светске елите. Актуелни председник САД Барак Обама је добио ову значајну награду за мир пре него што је засео у “Oвални кабинет“ Беле куће. Да ли је потребно посебно истицати да његову политику све време прати глобална америчка криза и низ погрешних потеза са жртавама у неспретним војним интервенцијама широм света?

Дилан у својству лауреата је дефинитивни “почетак краја“ ове престижне награде. Овом одлуком гурнут је “прст у око“ вредновању светске културе и књижевности. Није довољан интервју који је Дилан својевремено дао магазину “Ролингстон“ да би добио симпатије слободарског света. Да подсетимо, Дилан је без “длаке на језику“ рекао да “црнци знају да и данас постоје белци који жале због укидања ропства, а многи су и даље припадници Кју Клукс клана“, те да “црнци могу да нањуше ако је некоме у крви расизам, баш као што Јевреји препознају нацисте, а Срби Хрвате“. Нобелова награда је постала више активистичка, него литерарна. Свој “писмени задатак“ жири шведске Академије није добро урадио. Рекли би смо, промашили су тему!

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: