ДРУШТВЕНИ ФЕНОМЕНИ: КО ДРЖИ У КАВЕЗУ “МЛАДЕ ЛАВОВЕ“?

Job Fair Held At Sun Life Stadium In Miami

Млади у Европи, па и у Србији све су у тежој економској и друштвеној позицији. Истраживање лондонског Института за фискалне студије (ИФС) указује да су особе рођене осамдесетих година прошлог века сиромашније од оних који су рођени декаду раније. Већина људи рођених 50-их, 60-их и 70-их су до своје тридесете године купили своју кућу/стан (њих 55%), док је тај проценат осетно нижи код оних који су на свет дошли осамдесетих – једва 40%“.

Ови подаци указују на тренд да свака наредна генерација у Европи, а још више на Балкану је у тежој позицији да нађе посао и реши своје стамбене проблеме или да формира породицу. Ако сада узмемо генерацију 80-тих у Србији, она је сада у позицији да дуже време тражи посао, живи код родитеља и не заснива брачне односе. У просеку између 70 и 80 одсто младих на Балкану, узраста од 25 до 35 година живи са родитељима. По овој анализи, у Србији ће у наредних 10 до 15 година у истом “бубњу“ бити генерација 90-тих и с почетка 21. века, па ће генерација 80-тих већ бити средњовечна од око 45 до 50 година, без сталног радног места, прихода и решених стамбених и породичних односа.

Ову генерацију ће “давити“ генерација 90-тих која ће имати око 35 година. Резултати студије из 2011. године, под називом “Млади – наша садашњост“, коју је спровео Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, показују да више од половине младих у Србији живи на породичном буџету. Чак две трећине популације између 19 и 35 година спада у категорију “издржаваних особа“,  односно особа које финансијски помажу родитељи. Истраживање је показало да од 1627 испитаника у 62 општине на територији Србије,  највећи број младих (56 %) живи у својој примарној породици, односно са родитељима и другим сродницима, а да тек свака седма млада особа живи самостално. Овај тренд у Србији од 2011. до данас се није променио, већ је у порасту, јер долазе и генерације 90-тих година које студирају или су без посла са завршеним средњим школама.

Млади у Србији чине 20 одсто популације до 30 година. Истраживање “Индекс партиципације младих“, које је спровела Фондација Ана и Владе Дивац, показује да од 169 општина у Србији само четири имају председнике млађе од 30 година. То су општина Пландиште, Рековац, Палилула и Бачки Петровац. По овом истраживању “у Влади Србије нема ниједног министра, помоћника министра нити државног секретара који спадају у категорију младих, односно који имају до 30 година живота, а за последњих 15 година било их је само двоје – Никола Селаковић (29) и Лазар Крстић (30)“.

Све ово указује на велику борбу генерација 70-тих и 80-тих година да буду део политичке моћи у Србији, почев од страначких одбора, преко одборника, па све до места посланика и удобних директорских фотеља.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: