ГЕОПОЛИТИКА: НОВИ И СТАРИ БАЛКАН

foto-novi-i-stari-balkanБалкан је некада (средина 19. века) искључиво третиран као део Европе оријенталног, азијатског, источног, византијског и словенског типа са мешавином култура и религија. Од средине деведесетих година прошлог века светска дипломатија све чешће користи назив “Западни Балкан“, што треба да асоцира на повезивање овог полуострва са западним светом и укључивањем у ЕУ.

Одувек је Балкан био зона интересних сфера великих империја, а данас је на Балкан  “ставила шапу“ ЕУ и НАТО, док одређене интересе има Русија и Турска. Нови Балкан у односу на онај стари више је под утицајем западних сила, него што је под утицајeм Истока, односно некадашњег комунистичког блока и СССР-а. Балкан је из реалсоцијалистичког света ускочио у “демократске ципеле“ и либералну економију. Ипак, Запад на балканску демократију гледа са подозрењем. У односима снага нација-дражва Балкан је још увек анахронизам модерног схватања Европе.

Хантингтонова теорија сукоба култура и цивилизација је још увек на снази. На Балкану је неминовна линија разграничења запада и истока, који подразумева католички, неоисламски и православни свет. На једној страни су католичке државе Балкана као чланице ЕУ, попут Словеније, Хрватске, Мађарске, које су несумњиво део немачких интереса. Друга зона су православне државе, које су чланице ЕУ и НАТО, попут Румуније, Бугарске и Грчке. Трећа зона су државе кандидати, као што су Србија, Црна Гора, БЈР Македонија, које су већином православне, мада их можемо сагледати и као мешовито верске државе. У четврту зону спадају Албанија и тзв. “недовршене“, зашто не рећи “неуспеле“ државе, попут БиХ и са западног становишта Косово, са мешовито хришћанско-исламским утицајем.

У таквим срединама честе су етничке и верске конфронтације. Највише их има у БиХ и на Косову, али и у БЈР Македонији и Хрватској. Све су јачи исламски утицаји који угрожавају хришћанску структуру Балкана, али и ЕУ. Док се с једне стране тежи балканским интеграцијама унутар ЕУ, са са друге стране тињају сукоби по етничком и верском принципу.

Србија као тежишна држава Балкана своје интерсе најбоље може да изрази у Републици Српској, у БЈР Македонији и Црној Гори, али и у Мађарској, Бугарској, Грчкој и све више у Турској. Изгледа да је “стари“ Балкан још увек снажан у односу на “нови“ који се бори за нове вредности и укључивање у ЕУ. У сваком случају, последњу реч ће имати велике силе. Примера ради, амерички НСИ и ЦИА обелоданиле су “Мапу будућности 2020.“ На тој политичкој карти јасно се види да би Европа требала да се подели на три дела. При таквој подели, Србија би требала да буде део тзв. “Православне уније“. За сада остаје да је Балкан доминантно регион држава и нација, у односу на философију ЕУ као државе регија.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: