БАЛКАНСКИ ФЕНОМЕНИ: У ИНАТ СВИМА И УПРКОС СВЕМУ

FOTO U inat svima i uprkos svemu.jpgЧесто једни другима кажемо да смо нешто урадили из ината или да је неко тако пркосан. Балкан је познат по развијеним облицима ината и пркоса који у себи носе елементе националног карактера, било у форми слабости или као вид отпора. У Србији чак ниче цвет пркос, чија је карактеристика управо то да је веома отпорна баштенска биљка. Пркоси свим временским, али и другим неповољним условима. Цвета непрекидно, од јуна до првих мразева.

Ближе објашњење појмова и значења пркоса и ината даје етнолог и антрополог Бојан Јовановић у својој књизи “Пркос и инат“. По њему, пркос и инат су човекове потребе за супротстављањем. Пркос нас мотивише да савладамо неповољне околности, а инат је пркос ради пркоса којим првенствено себи наносимо штету. За разлику од осветољубивог ината који се због гордости претвара у самовољну и аутономну реакцију, пркос носи етички потенцијал супротстављања. Реч је, дакле, о дијаметрално различитим терминима који се, на жалост, често поистовећују.

Најчешће облике ината можемо сагледати у комуникацији и односима међу нашим суграђанима, у разговору са породицом, а посебно у политици где се актери утркују да нешто ураде не би ли нашкодили својим ривалима или да би показали своју снагу. Инат је често облик нетолерантне и агресивне особе која истиче жељу за “надмудривањем“. Сигурно сте били у прилици да разговарате са особом која је користила читав спектар менталне гимнастике не би ли на сваки ваш исказ имала супротно позициониран одговор или став. Мотив таквог понашања је подсвесна потреба нашег саговарника да нам покаже како је супериорнији од нас.

Када погледамо наше дневнополитичке прилике приметићемо да су саткане од пркоса и ината. Својевремено је премијер Александар Вучић у вези са решавањем косовског питања рекао: “Ми од ината не можемо да живимо, морамо да постигнемо споразум и мој предлог је да тражимо наставак дијалога“. Противници референдума у Републици Српској кажу да је по среди јефтин политички пркос. Са друге стране, памтимо слоган Београдске филхармоније која је једну своју “радну сезону“ оптерећену беспарицом промовисала слоганом “У инат свима и упркос свему“.

Пркос и љутња су наизглед слични осећаји, али се разликују по томе што је љутња усмерена на понашање, а не на саму особу као што је случај код пркоса. Стога се сваки инат сматра неразумним поступком који често извире баш из борбеног духа и површног карактера. Пркос зна да буде одраз показивања херојства и отпора. Он се посебно показивао током вековних борби за национално ослобођење. Примера ради, три уздигнута прста могу се тумачити као пркос у слављењу националног и верског поноса.

Ново време у коме живимо фаворизује глобалне циљеве и вредности, а инат и пркос третирају као недостатак рационалности и реалности. Пркос и инат нису хришћанске особине, али провејавају кроз национални карактер и културу Срба.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: