ГЕОПОЛИТИКА: БАЛКАНСКА УНИЈА “САН“ ИЛИ “ЈАВА“

foto-balkanska-unija-san-ili-javaКонцепти Балканске Уније, економске и регионалне интеграције постоје дуже од сто година. Први концепти зачети су почетком 20 века са пројекцијама ослобођења балканских народа од Отоманског царства и Аустроугарске монархије. То је био почетак слома  старе Европе, светских империја и стварања нових држава на Балкану. Почев од 1920. године, па све до 1938. године опстајала “Мала атанта“ –  савез Краљевине Југославије, Румуније и Чехословачке са јаким утицајем Француске.

После Другог светског рата Јосип Броз Тито је предлагао стварање Балканске федерације, али се од ње одустало после Резолуције Информбироа. Почетком деведсетих година прошлог века, распадом бивше Југославије Слободан Милошевић је отворио питање стварање, условно речено, балканског савеза коју би чинили СРЈ и Грчка, али до тога никада није дошло.

Србија је од средине 19. века тежила стварању ширих балканских савеза .Одлуку и утицај на балканске савезе или сукобе доносиле су моћне државе пре свега Немачка и Аустроугарска монархија, Турска и Русија, а од недавно САД. Европска Унија је политички циљ Србије, али унутар ЕУ провејавају идеје како држати под конторолом Балкан који је и даље “буре барута“.

Постоје идеје о “царинској“ или “бесцаринској унији“ на Балкану. Премијер Србије за агенцију Франс прес каже да му је сан стварање царинске уније свих земаља на Балкану, с тим да та унија не би била Југославија.  Немачка и Француска рачунају на Балкан као слободну зону интереса ЕУ, али нужно је “хармонизовати“ односе на Балкану који су видно оптерећени “загађеном“ прошлошћу, поделама, сиромаштвом и етничким интересима.

Грађани Србије су подељени симпатијама према ЕУ и Руској Федерацији. То отвара и стратешко питање укупних односа на Балкану, јер ЕУ, пре свега, Немачка и Русија имају јак утицај на државе Балкана. Премијер Александар Вучић каже да “већина Срба мисли да улазак у ЕУ угрожава наше националне интересе, али то је наш стратешки циљ. Ми желимо добре односе с Русијом и то није, како многи кажу, седење на две столице. Политичка прагматика и близина, као и инфраструктура, блискост народа и језика утицаће на облике “интеграције“ Србије, Хрватске, БиХ, БЈР Македоније, Црне Горе и повезивања са интересима Бугарске, Румуније, Мађарске и Грчке.

ЕУ и Немачка ће из прагматских разлога утицати на формирање царинске уније балканских држава како би се одржала блискост југоистока Европе и штитила Европа “по дубини“ од великих миграција из Африке и Блиског и Средњег Истока, тероризма, регионалних сукоба, као и равнотеже интереса  између ЕУ и Руске Федерације.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: