ПОРЕСКА ПОЛИТИКА: И ФИСКАЛНИ РАЧУН ПУНИ БУЏЕТ

foto-i-fiskalni-racun-puni-budzetПорези су извор финансирања државе и њених институција и показатељ одговорности грађана за опште добро. Порески систем у Србији вуче своје корене из немањићке и неовизантијске Србије. Чак је и народна поезија саткана од тема о тзв. харачу и турским глoбама којима је финансирана отоманска империја, а којe су билe повод за буне на дахије“ и дизање великих устанака у Србији. Какви су били порези у Србији најбоље се види у Мемоарима проте Матеје Ненадовића.

Срби традиционално поштују одржање пореског система, али има и неодговорног понашањa, пре свега код оног дела друштва којe је без много “зноја и труда“ стекло позамашну имовину. Статистика показује да су најбоље пореске платише у Србији нижи слојеви друштва који из “страха“ од репресивног државног апарата редовно измирују своје грађанске обавезе. Социјални слојеви који су у рангу тзв. вишег средњег и високог платежног нивоа су најгоре пореске платише. Овај слој чине запослени у јавним предузећима, јавни функционери на свим нивоима власти и богати предузетници. На предузетничком нивоу најревноснији у измирењу пореза су самостални предузетници који имају занатске радње. Сива економија је “рак-рана“ српског друштва, јер због ње државна каса сваког дана остаје ускраћена за осам милиона евра.

Пореска утаја није само један од тежих прекршаја, већ је и вид моралне аномалије. Став премијера Александра Вучића је да се у пореској одговорности угледамо на нордијске државе. Истини за вољу, уважавање оваквог става може бити веома инспиративно, али не и до краја реално. Скандинавске државе имају у односу на грађане и компаније тзв. комунитарну и конституционалну одгворност која подразумева да порески корисник који измирује своје обавезе има и заштиту државе.

Плаћање пореза у Србији и није најслабије у односу на друге државе у региону, а посебно на Грчку као чланицу ЕУ која до скора и није имала уређени порески систем. Јака држава зависи од одговорне власти и ревносних пореских обвезника. Ако се усклади тај однос државе и грађана у пореској политици, онда неће бити великих осцилација. Корупција, мито и тзв. “чивтински“ менталитет успоравају равнотежу пореске политике.

Порезе у Србији најслабије плаћају најбогатији, јавне личности и политичко-државне структуре, као и јавна предузећа и веће приватне компаније. Сваки пример прво почиње “од врха“. Влада премијера Вучића треба прво да дисциплинује структуре на “високим гранама“ пореске одговорности. Ипак, неки подаци говоре да се у вези са плаћањем пореза нешто мења.

У организацији Министарства финансија, “Лутрије Србије“ и Пореске управе, а уз помоћ Америчке првредне коморе и Националне алијансе за локални економски развој у наредном периоду биће организована наградна игра, у чијој је основи сакупљање фискалних рачуна, као својеврсни облик борбе против сиве економије. Држава спрема богат наградни фонд. И локалне самоуправе ће моћи да учествују у овој наградној игри. За њих су спремне вредне награде, попут прављења теретане на отвореном, дечијих игралишта и интернет паркова.

Наплата пореза у овој години све је боља, а у првих осам месеци, закључно са 31. августом, према подацима Пореске управе, наплаћено је 728,7 милијарди динара, што је за 70,4 милијарде више него у истом периоду 2015. године. За добре путеве, болнице и школе неопходна су средства, а она у буџет стижу ако се грађани одговорно понашају према својим пореским обавезама, па чак и када од продаваца узимају фискалне исечке.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: