САВРЕМЕНО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАР ОЦЕНА И НАСТАВНИКУ?

FOTO Zar ocena i nastavniku.jpgНови министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић каже да у свом програму рада жели да родитељима додели већу улога контролора и оцењивача наставника и директора школа. На тај начин родитељи ће бити у могућности да одлучују, контролишу и оцењују просветне раднике, и то кроз независна, нова организациона тела.

Ова новина требала би да прати непристрасност која је тешко изводљива, јер родитељи често притискају професоре и директоре да поправљају оцене њиховој деци, угрожавајући на тај начин ауторитет просветног радника, струку и морални кредо наставе и образовања. Образовни систем је прилично урушен. У школама је све мање васпитања, а све више социјалпатолошких појава присутних код ученика, родитеља и наставника.

Образовни систем у Србији, пре свега основни и средњи ниво у себи садржи и васпитну функцију током формирања личности ученика, њихове културе и доградње васпитања које стичу у породици. Србија није изузетак у губљењу или потискивању васпитног и етичког сегмента образовног система. Школе у Србији су између застарелог и вулгаризованог концепта и некритичког приступа “новог доба“. Наставни програми, посебно уџбенци су анахрони за већину предмета. Представљају мешавину (copy-paste) текстова са интернета и нејасног стила писања који није прилагођен разумевању градива ученика основних и средњих школа и гимназија. Оно што више забрињава од наставно-образовног система који је видно девастиран јесте васпитно-етички приступ у образовним институцијама.

Већ 25 година, школе у Србији су на пукотинама општих друштвених вредности са “развалинама“ понашања и етичким принципима и ученика и наставног особља, али и неусклађених односа између родитеља и наставника. Данас у школама Србије владају сви облици субкултуре, од језика, облачења до понашања. Логика глобалних феномена, локалних појава и медијских садржаја преносе се на структуру понашања изгледа ученика, али и професора. Алкохолизам, дрога, непристојно одевање, агресивно понашање и криминалитет присутни су у школи.

Професори постају жртве “трговине“ оценама и притисака амбициозних родитеља и попустљивих директора. Оцењивати рад професора и директора у државним школама је увод у шире облике корупције, јер да би наставници и директори били објективно оцењени и без страха од “тежине оцена“ за свој рад потребни су морални, али и стручни родитељи, а не да се афирмише облик “самоуправне“ анализе активности просветних радника.

Пише: Томисав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: