ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ: ЉУДИ ВЕЛИКОГ СРЦА

foto-ljudi-velikog-srcaОпшта национална негативна карактерна црта је непоштовање вредности, части и хуманости појединца или група у настојању да покажу да постоје и веће и значајније вредности од новца, статуса или друштвеног положаја. Србији данас недостаје више људи од части, храбрости и креативности. На жалост, такви људи су данас мање цењени, него они који лажу, краду и варају. Ако је за утеху, Србија има и оне појединце различитих професија, али зато имају заједничку особину да их красе моралне вредности, и за то не траже ни новац, признања, па ни јавну промоцију.

Пример таквог појединца је професор др Стојан Раденовић, чији је рад из области математике знатно утицао на побољшање позиције Београдског универзитета на Шангајској листи, чак за око сто места. Овај скромни човек своју професорску катедру на Машинском факултету пре три године заменио је скромним кутком у сутерену зграде, где се од јутра до мрака бави математиком. Његове радове објављују престижни научни часописи, а цитирају га колеге из целог света. Овај храбри научник се не жали што живи изолован “у свом свету“ пружајући толико много Србији, али до сада то нико није знао да цени и адекватно награди.

Други пример је храброст која нема премца, младог Ужичанина, човека великог срца – Милоша Вујића. Он је, наиме, спасао од сигурне смрти девојчицу која се отргла из руке оцу и кренула под точкове шлепера. Милош не жели да га било ко тапше по рамену и хвали, нити очекује да му се било ко одужи. Једино што жели је да упозна девојчицу коју је спасао и њеног оца.

Трећи пример људске пажње, хуманости и пожртвованости су станари зграде која се налази у београдском Булевару деспота Стефана 68б. Они су самоиницијативно, за само један дан, сакупили 50 хиљада динара за куповину клима уређаја за породилиште. Тако се већа група од 82 грађана “великог срца“ одлучила да из  чиста мира органзује акцију и купе два клима уређаја које су однели у породилиште КБЦ Звездара. Своју хуманост су показали и прошлог лета, у време када је највећи број миграната боравио у Београду. Они су за један дан сакупили више од 200 килограма хране и опреме и однели женама и деци који су на 40 степени спавали по парковима.

Иза ових, готово непознатих хероја Србије, стоји широко схватање људскости, поштења и ванредне одговорности. Они треба да буду пример како треба да се понашамо да би нам Србија била боље место за живот.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: