Већ две ипо деценије председник Репубике Српске Милорад Додик је на политичкој сцени Босне и Херцеговине. Од 1986. до 1990. године био је председник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. На првим вишепартијским изборима у БиХ 1990. године изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током рата у Босни и Херцеговини, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то време, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, који се супротставио политици Српске демократске странке која је имала апсолутну власт у ратној скупштини РС.
Из Клуба је 1996. године, после Дејтонског споразума, произашла Странка независних социјалдемократа. Постао је њен први председник. Странка се касније ујединила са другом социјалдемократском странком како би се оформио Савез независних социјалдемократа у којој је Додик и данас председник. Премијер РС је од 1998. до 2001. године и од 2006. до 2010. године, а од 2010. године обавља дужност председника Републике Српске.
Додик игра политички “покер“ са свим владама у Србији, почев од покојног премијера Србије др Зорана Ђинђића, па све до актуелне владе Александра Вучића. Рекли бисмо да је у питању “вешт“ бизнисмен са значајним породичним богатством, али и покренутим аферама и скандалима око начина богаћења. Додик је и “демократа“ и либерални бизнисмен, али и политичар који сада уздиже и др Радована Караџића. Све је то део политичког “макијавелизма“, односно политичке игре опстанка на власти. Посматрајући балканске (не)прилике, Милорад Додик је уз Мила Ђукановића политичар са најдужим стажом на власти.
Референдум о обележавању Дана Републике Српске није споран, али је спорно време и општа ситуација и у БиХ, на Балкану и у Европи оптерећеној имигрантима, тероризмом и потенцијалним ратним сукобима. Могуће одржавање референдума ће уздрмати регион и БиХ у целини. Постоји опасност од стварања напетости и турбуленција са дугорочним последицама по српске интересе на Балкану. Председник Републике Српске Милорад Додик је из својих политичких калкулација око локалних избора и јачања своје личне власти на известан начин “окренуо леђа“ званичном Београду. Додик може да се суочи са облицима унутрашње политичке кризе у РС, пуне изолације власти у Сарајеву и оштрих мера међународних структура. Мудрост је сада важнија од тренутне политичке прагматичности. То практично значи да није паметно “клати вола због кило меса“.
Пише: Томислав Кресовић
