ЦРКВЕНА МОДА: КТИТОРИ “РАМЕ УЗ РАМЕ“ СА СВЕТИТЕЉИМА

foto-ktitori-rame-uz-rame-sa-svetiteljimaПодизање храмова у српској историји везано је за владаре, богате трговце, а у последње време ктитори су бизнисмени и политичари. Почев од деведесетих година и тзв. демократизације српског друштва уведена је пракса да задужбинари добију своју плочу са посветом, столицу у цркви и пригодну грамату од архијереја. Неочекивано из праскозорја средњег века у моду се вратила израда фресака на којима су поред светаца приказани и ктитори богомоља.

Оно што је очигледно јесте да се Српска православна црква не противи фрескописању ликова дародаваца. Новије црквено градитељство бележи ктиторство локалних бизнисмена и политичара који су се нашли на фрескама уз светитеље у сеоским црквама у Ракитову и Мајуру код Јагодине, као и у Котражи код Чачка и на брду Багдала изнад Крушевца.

Будући да овај манир изазива доста негодовања од стране верника и домаће јавности, Епархија крушевачка је издала саопштење у којем пише да је фрескописање ктитора “настало у духу древног, вековима негованог Православног предања црквене уметности зидног сликарства. Ликови ктитора – архијереја, свештенства и осталих чланова Свете Православне Црвке, сходно њиховој важној улози у градитељству и настанку храмова, изображавају се кроз читаву историју до данашњег дана у свим Помесним Црквама, на зидовима унутрашњости храмова“.

Председник Србије Томислав Николић финансирао је градњу цркве у родној Бајчетини изнад Крагујевца без икаквог изображавања свога лика у цркви. Пре неколико година патријарх Иринеј је у селу Кончареву код Јагодине освештао Цркву Светог Јована Крститеља коју је финансирао политичар Драган Марковић Палма, који није прихватио предлог владике шумадијског Јована да његов лик буде приказан на зиду цркве, јер како је рекао “политичари су променљиви, а свеци су вечни“. Савремену културу ктиторства без непотребне иконографије је показала и породица Карић.

Нема сумње да је градња школа, цркава и домова за децу и немоћне показатељ патриотизма. Убудуће ктитори би требало да помогну црквеним оцима на тај начин што ће утицати да приказ дародавца на фресци доминантно остане ознака српске средњовековне властеле која је Србију градила у моралним оквирима различитим од оних који су присутни данас.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: