ДРУШТВЕНИ ФЕНОМЕНИ: БОНТОН СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА

FOTO Bonton srpskih političaraПолитика је јавни посао који утиче на укупно понашање у држави и друштву. Јавни наступ политичара и државно одговорних људи у Србији посматра се, коментарише, критикује и опонаша. Србија у својој новијој политичкој историји није изградила културу понашања и опхођења политичара у јавном животу. Псовање, увреде, корупција, преваре, па и облици неморала су образац социјалног и психолошког профила данашњих, али и некадашњих политичара.

Политичари у Србији у временима комунистиче власти нису се толико свађали у парламенту, влади и током јавног наступа, јер је главну реч водила једна партија, па би се тај облик понашања могао третирати као клановска борба. Комунистичка власт имала је обележје борбе “иза кулиса“, иза камера. Обнова вишестраначког живота у Србији унело је нове обрасце понашања који фаворизују вулгарност, политичке и морале екстреме и све облике увреда. Политичари постају таблоидни јунаци, који имају фанове на друштвеним групама.

Српски политичари имају формалне кодексе понашања, облачења и говора у парламенту, али како је друштво у слојевитој кризи тако се простаклук и примитивизам посланика, министара, директора јавних предузећа и других јавних личности све више толерише. Подужи је списак “дневника увреда“ међу политичарима у Србији, који превазилази опште културолошка и образовна правила. Све се то јавно преноси и коментарише. Стварају се навијачке навике јавности према простаклуку многих политичара. Све то прате и разни “ријалити програми“, тако да је политичка сцена у Србији постала арена “ниских страсти“. Може се рећи какво је друштво и држава, такви су и политичари. Међутим, ако друштво жели да буде организованије, слободније и културније, онда јавни наступ политичара у Србији нужно мора да буде другачији, уз јачу јавну контролу и притиске.

Велико је интересовање друштва за приватни и јавни живот политичара, министара и посланика. Све је већа употреба друштвених мрежа као облика политичке јавности где се без скрупула и моралне одговорности изражавају ставови који често вређају не само личности, већ и јавни морал читаве друштвене групе. Политика је тако постала нека врста модерног гладијаторства, али и вид “друштвене проституције“ која фаворизује облике јавног неморала. Све је више “твитова“ политичара који постају облици јавног саопштавања без аутоцензуре и одговорности институција које представљају. Говор и понашање политичара као јавних личности постаје образац за друштвене групе и слојеве, посебно међу младима. Тако се формира став јавности о политичарима који говори да што је наступ и понашање примитивније и агресивније, то је политичар популарнији, па зато има своје “фанове“ на друштвеним мрежама.

Поред облика субкултуре у наступу политичара манифестују се и облици естрадног понашања који треба да створе своје присталице. Ако политичар не може својим радом и пристојношћу да утиче на токове јавности, онда су то облици јавне некултуре. Грађани у политичарима виде своје “играче“ којима су дали гласове на изборима. Политичари у грађанима виде само гласачку машину и манипулативну јавност.Тако политика постаје занат “ниских побуда“, а не јавни посао од највећег друштвеног значаја.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: