ПОЛИТИКА И МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА: ПРИЧА О “(С)УМОРНОМ НАРОДУ“

FOTO Priča o sumornom naroduГрађани Србије скоро 25 година у различитим фазама и генерацијама пролазе кроз “тунел“ неизвесности, лажних нада, изгубљених илузија, обећања, унутрашњих и глобалних потреса и политике која колективно ствара тескобу. Нација жели да верује политичарима и странкама на власти да ће “ускоро“ бити боље, а то боље сутра“ објективно делује недостижно.

“Ако бисмо целу нацију третирали као да је то једно биће, видели бисмо да углавном превладавају два осећања – тескоба и депресивност, а затим и равнодушност или апатија“, каже психотерапеут др Зоран Миливојевић. Грађани често немају ни основних услова за живот, јер се данас лако губи посао, млади се тешко запошљавају, тако да породице често живе од породичних пензија или од “рада на црно“. Због тога је, између осталог, стање здравља нације на критичном нивоу што се може видети по масовној потрошњи лекова, такозваних анксиолитика којима се људи сами лече, јер не виде како да отклоне узрок тескобе.

Друга страна медаље је структурна друштвена депресија широких слојева и свих генерација када  људи почну да сматрају да немају будућност. И зато им опада жеља за животом, те се спонтано “затварају у себе“. Тескоба и депресија у Србији је изражена због девастације друштва и моралног посрнућа људи на власти у последњих 25 година.

Др Зоран Миливојевић уочава: “Када је окружење непредвидиво, када се живи лоше, и оно што је најважније, када нема наде да ће у некој догледнијој будућности бити боље, тада завладају стрепња, апатија и депресивност. У том смислу смо ми у једном колективном стању депресивне апатије“. Одговорност лежи на политичкој и управљачкој сфери у држави и враћању поверења у рад, одговорност, солидарност и лични ауторитет.

Премијер Србије Александар Вучић покушава својим личним примером да то покаже, али то није довољно. Tако треба да функционише не само влада, већ и државне и јавне институције. Зато др Зоран Миливојевић упозорава и каже: “Политичари су најодговорнији за то, да понуде визију, да понуде светло на крају тунела. Када би људи схватили да постоји излаз из ове ситуације, ослободила би се огромна снага која је сада успавана. Други ниво је породица, која је главни амортизер негативних утицаја, али и главни извор личне среће“. Треба покренути “успавану енергију“ нације кроз одговорну политику и максимално уложити напор да се ојача институција породице, јер она је гарант стабилности друштва и државе.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: