ТЕКОВИНЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: ХРВАТСКИ “КЊИГОЦИД“

FOTO Hrvatski knjigocidДеведесетих година из хрватских књижара избачено је 2,8 милиона неподобних књига. Ово је податак из студије “Књигоцид: Уништавање књига у хрватској деведесетих“, аутора Анте Лешаје. Уклањање и уништавање књига је имало своје политичку потку по којој су ћирилична издања неподобна, идеолошки неприхватљива, опасна, штетна и непотребна. Неки од примера из Лешајине књиге су случај уништавања књига из Градске књижнице на Корчули, чишћење књига из Гимназије у Пули, као и из библиотеке Горњоградске гимназије у Загребу. Таквих спискова је било у Хрватској на претек и није било дуго отпора на такве варварске и смишљене методе око судбина књига штамапних на другом писму и дијалекту.

Оно што је у истраживању Анте Лешаје сада доступно јесте застрашујућ податак да је варварски чин приказиван у јавности као “отпис дотрајалих књига“. У Хрватским “кристалним ноћима“ уништена су, бачена или спаљена дела српских и црногорских писаца, као и неподобних хрватских дисидената и јавних радника који су устали против шовинизма, фашизма, усташтва.

Забрана је уследила не само за издања штампана на ћирилици, већ су на удару биле све књиге које су написане екавицом без обзира на писмо. По истраживању Анте Лешаје било је довољно да је издавачка кућа из Београда или Новог Сада, понекад и Сарајева, па да се књига сматра непожељном. Ко има такве књиге у хрватском народу био би етикетиран као Југословен, неокомуниста, србофил и као назадни елеменат са недостатком домољубља.

Уништавањем књига уништава се култура , језик и сам народ на коме су књиге писане. Спаљивање књига као варварски чин била је инспирација немачком песнику Хајнриху Хајнеу у 19. веку, али и Томасу Ману, који је за нацистичко спаљивање књига 1933. године рекао: “Ко пали књиге, пали ће и људе“.

Трагедија Балкана и ратова на просторима бивше Југославије многе домове је завила “у црно“ и народе лишила богате културне баштине. Културцид се догодио у Хрватској, али и на Косову, где су уништени књижни фондови Универзитетске библиотеке у Приштини и спаљена библиотека где су живели Срби. До “отписа књига“ је дошло и у Сарајеву где су прављени спискови непожељних писаца.

Тај процес “културцида“ према некадашњој српско-хрватској култури завршен је формирањем нове етнички и језички чисте генерације младих Хрватица и Хрвата. Катастрофална је чињеница да је Хрватска постала стална чланица Европске уније без икаквих санкција због уништавања културног наслеђа српског народа на својој територији. “Србомрзачки рукопис“ Степинца, Будака, Барешића и Главаша и данас је у Хрватској радо читан и хваљен.

Пише: Томислав Кресовћ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: