ГЕОПОЛИТИКА: ЕРДОГАНОВ ЈУРИШ НА БАЛКАН

FOTO Erdoganov juriš na BalkanБез обзира на то да ли је војни пуч у Турској био инсцениран од стране званичне Анкаре или је заиста војна врхушка хтела да скине са власти Ердоганову клику, тај догађај је умногоме искомпликовао геополитичке прилике на глобалном плану. Како би боље сагледали колики утицај актуелни турски режим може да има на Балкан неопходно је да се прикаже какав је однос понаособ између Анкаре и великих сила Истока и Запада.

У протеклом периоду председник Реџеп Тајип Ердоган је покварио односе и са Белом кућом и са Кремљом. Иако су стратешки савезници у НАТО, Турска и САД сада не воде усклађену политику у вези са кризом у Сирији и Египту. Док је Турска отворено кокетирала са ИСИЛ тајно тргујући енергентима, САД су подржавале Партију демократске уније, која се као прокурдски оријентисана политичка опција борила против радикализованих исламиста. До спољнополитичког размимоилажења између Анкаре и Вашингтона дошло је и када су у питању билатерални односи са Египтом. Ердоган и даље подржава свргнутог египатског председника Мурсија и покрет Муслиманска браћа, а са друге стране још је увек на снази заједничка америчко-израелска стратегија која гарантује опстанак влада у Египту и Јордану. Партнерство између Турске и САД тренутно је на “стакленим ногама“ и када је у питању НАТО који треба да им обезбеди остварење заједничких интереса на Блиском истоку, Кавказу и Балкану.

Међутим, после војног пуча за који присталице Ердогана кажу да мирише на “амерички барут“ и немачке резолуције донете у Бундестагу о турском геноциду над Јерменима, на геополитичкој шаховској табли више ништа није остало исто. Познато је да Турска сматра Балкан својом природном зоном утицаја. То су нам непобитно доказали њихови званичници, пре свих, Ердоган 2013. године, када је у својству председника турске владе у Призрену изјавио да је “Турска Косово, а Косово Турска“ и недавно смењени премијер Ахмед Давутоглу, који је приликом отварања обновљене џамије Ферхадије у Бањалуци изјавио да је “Турска била и увек ће бити у БиХ“.

Када се у Санкт Петербургу сретну председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин вероватно ће на дневном реду бити и Западни Балкан. Постоји опција да би у циљу померања политичког фокуса са Ердоганових “чистки“ званична Анкара могла у догледно време да дестабилизује Балкан на којем живи преко осам милиона муслимана. То увиђа и професор др Зоран Драгишић са Факултета безбедности Универзитета у Београду, који изражава бојазан да би сусрет Ердогана и Путина у августу могао да се претвори у поделу зона утицаја, па би  Русија заправо могла да “прогледа кроз прсте“ Турској у остварењу политичких апетита на Балкану.

Сусрет на највишем нивоу представника Турске и Русије ће се догодити после Ердогановог извињења Путину због обарања руског војног авиона, односно у тренутку када Русија препознаје да је погодан моменат да покрене са “мртве тачке“ реализацију свог мегапројекта “Турски ток“.

Управо у светлу економских интереса које желе да остваре званична Москва и Анкара треба посматрати како ће суперсиле делити сфере на Балкану. Поред Русије и Турске, за геостратешку позицију на Балкану бориће се и надаље САД, Немачка, Велика Британија и Кина. С тим у вези, главни циљеви српске дипломатије ће бити проналажење заједничког интереса са вeликим силама и одржавање регионалне стабилности и мира.

Пише: Предраг Прокољевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: