(КОНТРА)КУЛТУРА: АНГАЖОВАНА КЊИЖЕВНОСТ ИЛИ МЛАЋЕЊЕ ПРАЗНЕ СЛАМЕ

collage-protestДа ли вам нешто значе имена Марко Томаш, Јелена Анђеловски и Владимир Стојнић? Можда ће их (по)неко и препознати као пријатеље на Фејсбуку или некој другој друштвеној мрежи, али ретко ко ће бити кадар да их препозна као део тзв. друштвено-политички ангажоване књижевности. Иако нам то није намера, можда им управо сада чинимо услугу на тај начин што их извлачимо из прашине анонимности промовишући их као део интелектуалне побуне четрдесетдвоје тзв. књижевника који су поклонили своје већ објављене делове рукописа или написали нове уратке за потребе збирке “Чији град?!“,  Издавачке куће “Контраст“.

Како кажу, циљ им је да као књижевници допринесу буђењу свести. По њима, протести у Београду због изградње “Београда на води“ и због свих оних непочинстава која су се догодила у изборној ноћи нису ништа друго него “споро устајање из кревета“. Инцидент који се догодио током рушења објеката у Савамали, који су, узгред, били право градско ругло, за младе писце је прилика да се афирмишу. Њихова младост је толико дрска да пре правосуђа легално изабраној власти на демократским изборима сме да каже како не ради добро свој посао и да не испуњава очекивања грађана Србије.

Историја књижевности и генерално уметности бележи безброј примера политички ангажованих дела која су у одређеном тренутку своје ауторе учинила познатим. Франц Кафка је препознатљив по свом делу “Процес“, Емир Кустурица по филму “Отац на службеном путу“, а Владимир Арсенијевић би вероватно заувек остао кувар да није написао роман “У потпалубљу“ за који је добио НИН-ову награду.

Анонимни писци су прихватили позив издавачке куће да са “интелектуалног Олимпа“ у улози замишљених “грађана света“ уче памети друге како не треба ћутати, нити очекивати да ће неко други решити проблеме који се искључиво тичу обичних људи. Невоља јесте управо у томе што је велико питање да ли је умесно да се питањем уређења града баве људи који за себе не могу да кажу да су Београђани, а неки од њих чак нису ни држављани Србије.

Из свега проистиче само један мотив. Из позиције недовољно афирмисаних аутора, њих четрдесетдвоје сакупљених “с коца и конопца“ покушавају да се лансирају у орбиту познатих књижевника, тзв. “бунтовника без довољно доброг разлога“.

Нема сумње да им у томе већ помажу поједини интернет портали и периодична штампа, који своју публику проналазе искључиво у “антипротивно“ расположеним читаоцима. Очигледно је да им медији помажу да се у јавности позиционирају као прозападно оријентисани интелектуалци, а у суштини немају довољно храбрости да признају како управо политичари против којих се боре постижу запажене резултате у свету који је за њих мерило сваке вредности. Дакле, проблем је у томе што нису добили прилику да буду “извођачи политичких радова“, па им онда једино преостаје да постану мајстори у млаћењу празне сламе.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: