ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: НОВА ПОГЛАВЉА – СТАРИ ИЗАЗОВИ ЗА СРБИЈУ

FOTO Nova poglavlja stari izazovi za SrbijuЕвроинтеграције се настављају. Србија ће бити “под скенером“ ЕУ у реализацији свих оних захтева које се налазе у преговарачким поглављима 23 и 24 за приступ ЕУ. На том путу биће још пуно препрека, али је Србија одлучна да испуни очекивања. Из свега онога што се могло чути у Бриселу приликом отварања поглавља, ЕУ очекује да реформе буду спроведене по плану у циљу одржања владавине права у Србији како би то био основ за привлачење инвестиција.

Отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима је значајно, јер је скинута “негативна мантра“ у односима између Србије и ЕУ, а посебно са Хрватском. Са друге стране, отварање ових поглавља је и давање позитивног одговора ЕУ на досадашњу политику Владе Србије. Отворена преговарачка поглавља су веома битна и за ауторитет Владе Србије у ЕУ, али и на унутрашњем плану, јер се на тај начин одржава на сцени проевропска политика која је врло лако могла да буде пољуљана.

Србију чека дуг пут отварања свих поглавља и њихових затварања. Да би дошло до затварања дуго очекиваних преговарачких поглавља 23 и 24 потребно је да Србија прође кроз компликовану евробирократску процедуру и да испуни све захтеве које се од ње траже, укључујући ту и захтеве држава чланица ЕУ са којима се граничи. Пре свега, потребно је да спроведу пресуде и одлуке Хашког Трибунала. Такође, потребно је да се усклади регионална сарадња при процесуирању ратних злочина, односно да се избегне сукоб надлежности.  ЕУ од Србије очекује пуно поштовање слободе изражавања и независности медија, затим већу заштиту националних мањина, адекватно третирање расне, полне и било које друге нетрпељивости, а неопходни су и појачани напори у пресретању илегалних миграната.

Када се све наведено конкретизује произлази да захтева има заиста пуно. Између осталих, очекује се изручивање Хагу тражених радикала због непоштовања суда. Србија ће морати да одустане и од закона по коме сме да суди за ратне злочине и грађанима који нису њени држављани и за злочине који нису почињени на њеној територији, а посебно ће бити на тапету цензура, аутоцензура и таблоидизација медија. У свеобухватном условљавању ЕУ можемо очекивати и да ће поједине националне мањине пробати да “ућаре“ за себе неко право више.

Тај процес може трајати од пет до десет година у зависности од динамике, тежине преговора и општег стања у ЕУ. Постоје све израженији ставови међу чланицама ЕУ да се привремено одустане од проширења ЕУ. То се, пре свега, односи на Турску, Србију, БЈР Македонију, Албанију и Црну Гору. Ове опције биле су посебно заступљене у Великој Британији која се референдумом изјаснила да напушта ЕУ, али ових идеја има и у Немачкој, Француској и државама средње Европе.

Немачка канцеларка Ангела Меркел дала је значајан доринос да се Србији отворе наведена поглавља, пре свега због одговорне и европски кооперативне владе и државне политике, због конструктивног односа Србије према мигрантској кризи и стабилности Балкана и дијалога Београда и Приштине и инсистирања Србије да води рационалну политику коегзистенције на Балкану.

Србију чекају многи изазови и тешкоће на путу ка ЕУ, али се Вучићева влада и политика показала као отворена и прагматска. Била би велика штета и за Србију и Балкан да је дошло до одлагања отварања приступних поглавља.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: