ГЕОПОЛИТИКА: КАКО “ХЕДЛОВАТИ“ ЕУ?

FOTO Kako hedlovati EUСутра ћете мирити ЕУ и Русију, данас је време за санкције“, укратко гласи захтев известиоца Европског парламента (ЕП) за Србију Дејвида Мекалистера. Као држава кандидат за приступање ЕУ, Србија је дужна да поштује правила, како на унутрашњем, тако и на плану спољне политике. Ово усклађивање с политиком Брисела на крају ће Србији донети и рачун са папреним износом, а то је захлађење односа са званичном Москвом, и да не заборавимо да споменемо стари захев, а то је признавање Републике Косово. Одавно је већ познато да Немачка неће ратификовати споразум о примању Србије у чланство ЕУ све док Косово не постане пуноправна чланица Уједињених нација.

Мекалистер сматра да ЕУ мора имати јединствен став када је у питању руска агресија на Украјину, што наравно не значи  да традиционалне историјске и економске везе изеђу Србије и Русије сутра неће избити у први план. Логика је сасвим једноставна. Зашто би Немачка и друге чланице ЕУ трпеле економску штету од захлађења билатералних односа са Русијом, а државе кандидати да профитирају развијајући привредну сарадњу са Москвом. Ако неће да се солидаришу са “европским партнерима“, онда и не заслужују да уђу у ЕУ. Када је у питању признавање Републике Косово, ЕУ тренутно не притиска превише Србију. За сада је потребно да Србија оствари јаснију сарадњу са Приштином.

Дејвид Мекалистер посланик ЦДУ и блиски сарадник Ангеле Меркел, члан групе “Пријатељи Србије“ у Европском Парламенту,  спада у групу дипломата миротвораца који своју “вештину могућег“ граде ласкањем партнеру.У медијским појављивањима овај “шкотско-немачки полутан“ истиче како је пријатељ Србије, а сваки долазак у Београд пропраћен је декларативним изјавама како се радује што ће видети драге пријатеље, иначе високе политичке званичнике у Србији.

Генерално посматрано, земље кандидати за улазак у ЕУ, преплављене су сваковрсним уценама које се своде на формулу “ако – онда“. Стратегија уцењивања обликована је свакодневним подсећањем на обавезе уцењеног и на глорификовање неизмерне жртве коју због тога уцењивач подноси. Посебан сегмент чини пребацивање грехова које је уцењени учинио пре много година. При свему томе, код уцењивача је присутна невербална патња и глумљење увређености. Све је ово зачињено психолошким притиском како би се убрзао процес “ломљења“ уцењеног.

Будући да после сваке акције следи и одређена реакција, у конретном случају, у процесу евроинтеграција званичном Београду не остаје пуно маневарског простора, осим да проба да “хендлује“ евробирократе. То значи, да је потребно у суженом маневарском простору колико год је могуће одуговлачити преговоре, уз доста обећања и прегршт “мекалистеровских осмеха“. И све тако, док се геополитичка слика не искристалише до нивоа који одговара интересима Србије.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: