ДРУШТВЕНЕ РЕФОРМЕ: ДУАЛНО И/ИЛИ УСМРЕНО ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ

FOTO Dualno ili usmereno obrazovanje u SrbijiФормирање стручне и образовне елите је од националног значаја. Образовни систем је сложени механизам који обухвата све нивое образовања са концептом укључивања у свет рада и организације. Један од оснивача и реформатора модерне Кине Денг Сјаопинг на крају културне револуције 1975. године је рекао да “суштина питања наследника у научном истраживању лежи у нашем образовном систему

Реформе образовања у Кини учињене у последњих 40 година учиниле су Кину светском силом. Србија је својевремено “преживела“  револуцију школа кроз Шуварово усмерено образовање које је на догаматским основама повезивало образовање и рад. Тако су се разарале не само стручне школе, већ и гимназије, али и универзитети.

После 2000. године Србија се прикључује Болоњском процесу који је девастирао српску науку и универзитет. Тај експеримент је у низу држава ЕУ одбачен или редефинисан. Болоњски процес је деградирао високо образовање на начин слабљења квалитета стручног и пракитчног знања битног за рад и модерну организацију рада. Многе “болоњске дипломе“ које студенти добијају на крају школовања се не препознају у сфери рада у Србији, нити имају своју употребну вредност у Европи.

Србија сада покушава да “копира“ моделе тзв. “дуалног образовања“ које се примењују у Немачкој и Швајцарској. Пре него што се крене у прихватање модела потребно је пажљиво снимити стање и ускладити сфере образовања и рада. Потребно је да се уради нова систематизација занимања која би пратила глобално и домаће тржиште рада. Без тога свака реформа образовања би била скупа и скрхана већ виђеним тешким последицама за целокупно друштво.

Тржиште рада у ЕУ тражи с једне стране обучене раднике са нижим обимом рада и знања обучене у стручним школама уз радну праксу и стручњаке у сфери савремених технологија. Познато је да је из Србије у последњих 25 година у концепту “одлива мозгова“ отишло десетине хиљада инжењера, доктора наука и стручњака. Србија је још увек велики извозник стручњака, а сама трпи дефицит високообразованих кадрова.

Искуство са пропалом Шуваровом реформом образовања, која је била на снази од 1977. до 1990. године и Болоњским процесом (после 2000. године) Владу Србије и стручна тела ставља пред велика искушења. Ако следимо мудре речи реформатора Денг Сјаопинга тежиште су стручњаци, али образовање које неће производити економске “робове“ у глобалном најамном свету, већ генерације које разумеју, пре свега, своје друштво и препознају се на тржишту домаћег и међународног рада. Последице лоших реформи образовања мере се заостајањем друштва и формирањем армије диплома које немају употребну вредност, а много коштају.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: