ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: “ВЛАШКО ПИТАЊЕ“ (НЕ) КОЧИ СРБИЈУ

FOTO Vlaško pitanje ne koči SrbijuСрбији није ни мало лако да уђе у породицу земаља које чине Европску унију. Приликом отварања многобројних приступних поглавља које треба да ускладе правну регулативу земље кандидата са замршеном бирократском легислативом ЕУ, као “чупави пајаци из кутије“ искачу поједине државе чланице уцењујући оне који морају да се повинују њиховим захтевима.

После доста перипетија у вези са наставком отварања приступних поглавља 23 и 24 у преговорима за чланство Србије у ЕУ, на недавно одржаној Конференцији лидера западног Балкана и ЕУ у Паризу, дошла је и повољна вест да је званични Берлин успешно “откочио“ чврст став званичника Хрватске, те да ће поглавља бити отворена 19. јула. Ако се осврнемо иза себе, видећемо да Србију на путу евроинтеграција нису кочили само Хрвати.

Иако Србија има уређено питање положаја националних мањина по стандардима ОЕБСА, ЕУ и УН, мањинско питање често се користи као аргумент да би се због неких политичких разлога вршио притисак на Србију на њеном путу ка ЕУ. Тај испробани метод кочења земље кандидата који прати отварање поглавља 23 својевремено је долазио и из Румуније и Бугарске које су се жалиле на наводну мању заступљеност њихових мањина у  структри власти, образовања и јавног мнења.

Србија дужи период има добросуседске односе са Румунијом и Бугарском, али и извесне трзавице познатије по називу  “влашко питање“. Од стварања државе Србије 1878. године на Берлинском конгресу, па све до данас Румнија није представљала опасност за Србију и њене националне интересе. Позната је и узречица да Румунија има два традиционална савезника: Црно море и Србију. Међутим, у последњих 10-так година политичке структуре у Румунији додатно траже и решавање „влашког питања“ и сигурна места за своје представнике у парламенту, а све у прилог отварања поглавља 23 за прситупање Србије ЕУ. Власи, имају статус националне мањине од 2003. године, за разлику од војвођанских Румуна, који се у већини не изјашњавају као Власи. Једни сматрају да им је матична земља Румунија, други Србија, те зато и кажу да говоре или румунски или влашки језик.

На последњем попису становништва 35.339 грађана Србије изјаснило се да су Власи. Званични Букурешт манипулише бројем Румуна у источној Србији, од више десетина хиљада, па до, чак, 300 хиљада. На последњем попису 29.332 особе декларисале су се као Румуни. Од тог броја у Војводини живи 25.410 Румуна, у Београду 1.282, а у источној Србији 1.826 (у Браничевском, Борском и Зајечарском округу). Положај мањина у Србији, како влашке и румунске националне мањине, позитивно је оцењен у извештају Европске комисије и ОЕБС-а о стању мањинских права у Србији.

Подаци говоре да у основним школама на територији Србије у употреби су 173 уџбеника на румунском језику. Настава се одвија у 43 основне и средње школе, у девет српских општина. Румунски се користи у васпитно-образовним установама Србије, од вртића до последипломских студија. Успешно ради Завод за културу војвођанских Румуна, а издавачка кућа „Либертатеа” објављује књиге, што се финансира из буџета Србије и АП Војводине. Радио Нови Сад сваког дана емитује програм на румунском језику у трајању од пет сати, а на ТВ Војводина “Лимба романа” може се чути 58 сати месечно. РТВ Бор приказује свакодневно вести на румунском језику, које могу да се прате у 11 општина источне Србије.

Овде се више ради о интересима Румуније и Бугарске  да имају већи утицај на положај својих мањина. Користећи свој супериорни положај земље чланице ЕУ у односу на Србију, поменут суседне земље стварају шири политички контекст од општих услова прописаних поглављем 23. Влашко питање у Србији је “надувано“ и мала је вероватноћа да ће оно као и нека друга мањинска питања бити препрека Србији у отварању поглавља 23. Уосталом то потврђује и отворена подршка званичног Берлина да Србија настави своје евроинтеграције.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: