НАЈСКУПЉА СРПСКА РЕЧ – НЕУТРАЛНОСТ

FOTO Najskuplja srpska reč neutralnostСрбија на путу ка ЕУ биће под притиском Брисела, Берлина и Вашингтона у начину вођења спољне политике. Западни партнери ће посебно посматрати однос Србије према НАТО и одржавању односа са Русијом. ЕУ је продужила економске санкције Русији, упркос различитим ставовима и интересима држава чланица. Србији се спочитава њена прагматска политика према Русији и одржавање статуса неутралности. Уколико односи ЕУ са Русијом буду погоршани или се до 2020. године наставе облици економског конфликта ЕУ и Русије, Србија ће се наћи између “чекића и наковња“.

Државни скретар у Немачком Министарству спољних послова Михаел Рот поручује да “Србија мора да се изјасни у складу са спољнополитичким ставовима ЕУ и не може да постоји неутрална позиција државе која жели да уђе у чланство“. Ако се продубе пословне везе Србије са Русијом и Кином треба очекивати отворени притисак администрације Брисела на Владу Србије. Уколико Србија буде попустила пред притисцима Брисела биће отежани послови Русије у Србији, али и Кине, што је у супротности са недавном посетом кинеског председника Србији и онога што се очекује од посете премијера Русије Дмитрија Медведева званичном Београду.

Свој однос према Србији Брисел је већ показао на тај начин што одлаже отварање поглавља 23 и 24, док је пут ка ЕУ тренутно нешто лакши за Црну Гору и Турску. Очигледно је да за улазак у друштво земаља чланица ЕУ није довољно да се спроведе процес евроинтеграција. На примеру Црне Горе и Турске можемо се уверити да је потребно прихватити евроатлантске интеграције. Паралелно приступање Северноатлантском савезу са политичким и економским усаглашавањем је добитна формула да би се добио кључ за улазак на велика врата ЕУ.

Немачка има своје интересе на Балкану, али они су још увек условљени интересима Брисела и Вашингтона. ЕУ очекује до 2018. године видљиви напредак у односима Београда и Приштине. Одавно званичници ЕУ понављају мантру да не желе да “увезу“ билатералне конфлите у ЕУ. Политички преведено, ЕУ од  Србије тражи нормализацију односа са Косовом која не подразумева “де јуре“ признање, али је за “де факто“ сагледавање самосталности нове балканске државе признате од већине чланица ЕУ и САД. Западне суперсиле подржаће сваку Владу Србије која ће водити преговарачку политику са Приштином, али ће и притискати сваког премијера да “одустане“ од Косова и Метохије у оквиру Устава Србије.

Интерес ЕУ и Немачке је да контролише Балкан и владе балканских држава преко “меке моћи“, односно финансијске и инвестицоне подршке. Нема сумње да администрација канцеларке Ангеле Меркел жели стабилну, демократску и просперитетну Србију, али Србију која следи спољну политику ЕУ и њене циљеве, а то су стабилност Балкана, фазно признавање Косова и улазак у НАТО. По немачким проценама подршка Србији и њеној влади из претприступних фондова, за период од 2014. до 2020. одобрено је око 1,5 милијарди евра.

Прагматична Немачка политика очекује да када се одваја толико новац, онда званични Берлин има право да нешто захтева и да то “нешто“ и добије. Немачка политика очекује да Србија буде фактор стабилности Балкана, да не кочи Косово на путу евроатлантских интеграција, али и да води проеовропску политику када је реч о БиХ и Републици Српској. Пред Србијом су велике дилеме како да сачува своју неутралност док је стишњена између суперсила Запада и Истока.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: