PREDUZIMLjIVOŠĆU Beograđanke Zlate Lončar Ćetković, doktora pravnih nauka u penziji, ostvariće se stihovi poznate izvorne narodne pesme koja govori da će ponovo procvetati božuri kraj Gazimestana, spomenika srpskim junacima palim u Kosovskom boju. Jer, poljana oko ovog spomen-obeležja sagrađenog 1953. godine, već više decenija je bez cveta koji je opevan u narodnim pesmama i koji se vezuje za Kosovsku bitku i sam Gazimestan.

Zahvaljujući ideji i angažovanju dr Lončar Ćetković, na prostoru oko spomenika na čuvenom mestu Kosovske bitke nedavno je zasađeno oko 1.000 korena ovog popularnog cveta jarkocrvene boje, koji je po legendi nikao od krvi srpskih junaka stradalih u čuvenoj bici i koji ne uspeva nigde drugo nego na ovom području.

– Ideja o sadnji božura javila mi se kada sam pretprošle godine bila poslovno angažovana na Kosmetu i videla da na Gazimestanu nema bukvalno ni jednog jedinog božura, čije nestajanje traje poslednjih nekoliko decenija.

Prosto sam u tom trenutku osetila da mi se srce cepa jer je okolina bila prekrivena samo travom i šipražjem. Zato sam počela da radim na realizaciji te ideje, a na sreću, u tome su me podržali i moji prijatelji sa Kosmeta, Mića Danić i Nenad Stojanović, koji su na realizaciji zaista dugo radili. Pre svega mesecima su tražili dozvolu od prištinskih vlasti, službe za ekologiju i zaštitu spomenika kulture – pojašnjava Zlata.

Prvobitni plan je bio da se božuri zasade još u martu mesecu kako bi već procvetali do Vidovdana, ali su zbog čekanja na neophodnu dozvolu zasađeni tek nedavno.

– Na sađenju blizu hiljadu korena ovog cveta, koje su nabavili kod žitelja Gračanice, moji prijatelji angažovali su i naše ljude iz okolnih mesta jer je prethodno moralo da se očisti tlo na kojem su zasađeni, tako da je zaista bilo puno posla – priča nam ova preduzimljiva penzionerka.

Naša sagovornica se nada da će već naredne godine božuri procvetati i podsećajući nas da su joj još kao detetu, iako je rođena u Sremu, roditelji usadili ljubav prema Kosovu. Prvi put je na Kosmetu bila još kao osnovac.

Spomenik na Gazimestanu sagrađen je 1953. godine, jer su prva dva porušili Turci, a potom treći Albanci 1941, godine. Prvi spomenik na Gazimestanu, mermerni stub, podigao je sin cara Lazara Despot Stefan Lazarević, oko 1395. godine, dok se ne zna tačno kada je na Gazimestanu podignut drugi spomenik od drveta.

Mnogi istoričari kažu da je to bilo krajem XVII veka. Drveni spomenik je bio nekoliko decenija na mestu Kosovske bitke i njega su Turci porušili i uklonili. Sadašnji spomenik na Gazimestanu, rad arhitekte Aleksandra Deroka, visok je 25 metara i na njegovom vrhu nalazi se velika bakarna ploča na kojoj je ugravirana „trasa“ srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389.


SRUŠEN DO TEMELjA

TREĆI spomenik na Gazimestanu, visok sedam-osam metara, podignut je 1924. godine, 12 godina posle konačnog oslobođenja Kosova od Turaka oktobra 1912. godine. Njega su podigli građani i vojnici garnizona grada Prištine dobrovoljnim prilozima. Ali i taj treći spomenik na Gazimestanu, Albanci su do temelja srušili 1941. godine.