ГЕОЕКОНОМИЈА: КИНЕСКИ “КОЛЕКТИВИСТИЧКИ КАПИТАЛИЗАМ“

FOTO Kineski kolektivistički kapitalizamСваки иоле образован човек зна да је капитал економска вредност коју треба оплодити како би се створила додатна вредност. Има ли “плоднијег“ народа у сваком смислу од Кинеза? Своју просперитетну економију стварају дисциплином, сталном контролом животних потреба и непрекидним посвећеним радом на самоусавршавању. То ствара, условно речено, антикапиталистички порив где се троши мало, али зато у први план долази самопрегорaн рад и непрекидна жеља за напредовањем.

Кинези су у свету постали препознатљиви по веома јефтиној радној снази, која ради “за шаку пиринча“, затим по експанзији кинеских радњи широке потрошње, гетоизираним пословно-стамбеним четвртима, али и по улагању великог капитала, као главном замајцу “Новог пута свиле“

На микроплану са кинеским продавницама широке потрошње сусрели смо се крајем прошлог века када су широм Србије почеле да ничу као “печурке после кише“. Тада смо се могли уверити да Кинези гастарбајтери нису ни мало пријатне газде, нити им је роба богзна како квалитетна. Међутим цене су им веома приступачне, па таква роба дође ко “мелем на рану“ осиромашеним купцима. Кинески трговци посао воде мање-више легално, али зато од запослених траже да им од својих минималних примања често враћају и до трећину од својих зарада, тако да “најамници“ једва спајају први са последњим даном у месецу. Наравно, непријављени радници увек раде другу смену, јер је општепознато да инспектори углавном врше надзор у преподневним часовима.

Са друге стране, на макроекономском нивоу у току је стварање кинеског мегасистема који представља микс конфуцијанске етике, фолософије зена, али и таоизма. Покушавајући да објасни кинески “колективистички капитализам“ др Невен Цветићанин из Института друштвених наука каже: “Кинески капитализам је много мање сентименталан од оног западног, и као такав он залази с ону страну до сада познатих ‘капиталистичких’ идеологија – државе благостања, неолиберализма и свих осталих форми које су биле својствене досадашњим капиталистичким облицима. Наука ће тек темељно анализирати ‘кинески феномен’ и изналазити нове термине да га опише, с ону страну до сада познатих појмовних разликовања, попут самог појмовног разликовања капитализам/социјализам које се на кинески случај може применити само условно, јер је сваки од ових појмова напросто застарео и узак, а да би се применио на ‘кинески феномен’, који представља један нови суи генерис, државно-привредни модел, са специфичним елементима“.

Геоекономски посматрано, недавна посета кинеског председника Си Ђинпинга званичном Београду, део је пословне философије продора кинеског капитала у “меки трбух“ Источне Европе. Познато је да Кинези тржиште освајају на тај начин што робу пласирају далеко испод цене, а када конкуренцију потисну почну нагло да дижу цене и на тај начин превазиђу претрпљени губитак. На свом “Новом путу свиле“ Кинези планирају да уз помоћ својих искрених пословних партнера, попут Србије, пословно досегну до земаља које запљускују Јадранско и Балтичко море.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: