СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ СИМБОЛ САРАДЊЕ

ALEKSANDAR VUCIC I KOLINDA GRABAR KITAROVICВелики научник светског гласа и српског порекла Милутин Миланковић (Даљ, 1879. – Београд, 1958. године) постао је политички актуелан као симболичка веза дијалога председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић и будућег премијера Србије Александра Вучића. Србија ускоро добија нову владу са премијером Вучићем, а Хрватска иде на јесен на нове превремене изборе. Политичка ситуација у Србији је стабилна, а у Хрватској ће бити предизборно турбулентна са јаким националним набојем, пре свега према хрватском суседу Србији.

Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић састали су се на мосту у међународној зони код Ердута да  би обишли родну кућу научника светског гласа Милутина Миланковића, познатог по својој “климатској теорији“ и небеској механици. Тако је најављено “отопљавање“ односа између  Загреба и Београда који је у значајној мери захлађен унутрашњим превирањима на политичкој сцени Хрватске и у вези са мигрантском кризом.

Званичници Србије и Хрватске посетили су и Доњи Таванкут, место код Суботице у којем већином живе Хрвати и Буњевци. У просторијама хрватског културно-просветног друштва “Матија Губец“ одржан је састанак са представницима хрватске националне мањине у Србији, а затим су у Суботици потписали Декларацију о унапређењуодноса и решавању отворених питања Србије и Хрватске.

Званични Загреб је затезао отварање поглавља 23 ЕУ Србији, али је под дипломатским утицајем ЕУ, али и стабилне политике Владе Србије дошло до попуштања хрватских притисака који су уместо блокаде прешли у опцију дипломатске и политичке иницијативе. Србија је исказала отворене намере да уђе у преговоре у вези са решавањем свих спорних питања које има са Хрватском.

Реч је, наиме, о унапређењу билатералне заштите мањина – српске у Хрватској и храватске у Србији. Друго, то је преговарање државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске.Треће је сагласност да су и Србија и Хрватска спремне да убрзају примену Споразума о питањима сукцесије потписаног 29. јуна 2001. године у Бечу. Четвро је обострана сагласност за потрагу и истину о несталим лицима у време сукоба од 1991. до 1995. године. Кључни аспекат је и заједничка борба и решавање питања везана за тероризам и мигрантску кризу. На крају, реч је о прекограничним пројектима битним за заједничку сарадњу, а у склопу пројеката ЕУ.

Србија и Хрватска имају највећу одговорност за стабилност на Западном Балкану, пре свега у одржавању мира у БиХ и ширењу духа међусобног уважавања. Извесно је да ће предизборни период у Хрватској имати бурне оцене и коментаре на разговор мандатара Вучића и председнице Колинде Китаревић, али је то део глобалне политике ЕУ и стабилности у региону. Председник Српског националног већа Милорад Пуповац наглашава да су међу проблемима и политичка атмосфера која је по његовим речима оптерећена нетолеранцијом, говором мржње, историјски ревизионизмом и покушајем да се оспорава право Срба у Хрватској да се сећају свог страдања у Јасеновцу и Јадовну, да се српске институције у Хрватској не признају, да им се финансијским ускраћивањем жели ограничити аутономија рада и деловања. Све су то кључни проблеми који оптерећују односе Београда и Загреба више од 20 година од завршетка грађанског рата и конфликта на Балкану.

Пише: Томислав Кресовић  и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: