КУЛТУРОЛОШКА РАСКРШЋА: СРБИЈА ИЗМЕЂУ МЕЈНСТРИМА И КОНТРАКУЛТУРЕ

Све чешће чујемо у јавности да је нешто “мејнстрим“. У “Новом речнику страних речи“ Братољуба Клаића стоји да је мејнстрим најчешће прихваћен начин мишљења или деловања. Мејнстрим је и оно што је приступачно публици. Медији и друштвене мреже формирају јавно мнење и друштвено мишљење. Зоне јаког утицаја су политика, естрада , облици масовне културе које се таблоидизацијом и стварањем популарности увезују у јавно мнење које делује као масовна пропаганда и представља облик психолошког, етичког и естетског утицаја на различите популације у друштву .

Мејнстрим је израз који у најширем смислу означава мишљење, поглед на свет који дели већина грађана неког подручја, заједнице, културе, државе, па и шире. Дакле, ради се о облику идеолошке и социјално-психолошке свести која се “усађује“ у јавност и друштвене групе по “Павлољевом  условом рефлексу“ и рекламном карактеру. Масовна хипноза медија ствара одређену слику, односно стереотип о карактеру друштвених, политичких и етничких односа са својим херојима, узорима, звездама и и њиховим противницима. Путем мејнстрима се данас у глобалном свету влада нацијама и државама и формирају се модерне политичке и друштвене елите масовног и потрошачког друштва.

У ужем смислу, супротност мејнстриму је контракултура, односно супкултура. По дефиницији, контракултура представља супкултуру чије норме, понашање и утврђене вредности одударају од оних које носи друштво. Контракултура која је била на делу шездесетих  била је активирана кроз тзв. “нову левицу“, хипи покрет, антиратни и пацифистички покрет, феминизам, сексуалну револуцију, покрете за геј и лезбејска права, анархо-комуне, еколошки покрет, есид културу и рок музику, иако рок музиком почиње прелазак од контракултуре ка масовној култури.

Иако контракултура шездесетих представља политички промашај, јер није остварила жељену промену света, она је знатно утицала на либерализацију многобројних сфера живота. Србија је данас у раскораку између контракултуре и субкултуре фолклорног карактера с једне стране, која је у сферама постсоцијализма, и мејнстрима, с друге стране, који се надахњује идеологијом мондијализације и постурбаног капиталистичког друштва. Јавно мнење и политика у Србији су у сферама контракултуре са грађењем светоназора о свету и друштву. Мејнстрим функционише кроз ријалити, друштвену јавност и масовну потрошњу.

Пише: Томислав Кресовић