ГЕОЕКОНОМИЈА: ВЕЛИКА БРИТАНИЈА (НЕ)ОСТАЈЕ У ЕУ?

BrexitБритански премијер Винстон Черчил је 19. септембра 1946. на Универзитету у Цириху одржао говор где је помињући нову Европу“ акцентовао да је потребно направити неку врсту Сједињених Европских Држава. Први корак у обнови европске породице захтева чврсто партнерство Француске и Немачке. Супротно Черчиловим дугорочним плановима у Великој Британији званично је почела предизборна кампања за референдум у вези са  останком те земље у Европској унији (ЕУ), који ће се одржати 23. јуна.

Велика Британија је постала чланица ЕЗ 1973. године. Од Другог светског рата и након нафтне кризе 1973. године, Велика Британија игра значајну улогу у одржавању атлантистичке политике и свим процесима везаним за ширење ЕУ и НАТО, као и у рушењу комунистчког поретка у Европи. Велика Британија је већ “преживела“ један референдум о свом унутрашњем статусу , а сада је на великој клацкалици да се изјасни о свом статусу унутар ЕУ. Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је да би излазак Велике Британије из ЕУ довео до „деценије неизвесности“, пошто би онда морала да преговара с другим европским земљама о новим трговинским споразумима. Посебно су забрињавајуће Камеронове речи да би “Brexit“ могао да доведе до континенталног рата.

По свим параметрима референдум око статуса Велике Британије у ЕУ више ће бити унутрашњег карактера за борбу водећих странака, али и давања сигнала бирократији ЕУ да је Велика Британија стуб њене безбедности и њен творац, те да мора бити више уважавана, што до сада није био случај. Реално посматрано тренутно већу моћ у ЕУ имају Немачка и Француска.

Једна од основних примедби Британаца је имиграциона политика ЕУ. Покрет “Vote leave“, чији је члан и бивши градоначелник Лондона Борис Џонсон, покренуо је кампању на друштвеним мрежама у којој се балканске земље, укључујући ту и Србију, приказују као велика опасност за могући пад животног стандарда грађана Европске уније. Забринуту позу девојке прати текст: “Албанија, Македонија, Црна Гора, Србија и Турска се придружују ЕУ. Озбиљно?“.

Према резултатима анкете агенције ИЦМ која је рађена за британски дневник „Гардијан“, 47 одсто Британаца је за останак у ЕУ док је за „Brexit“ 39 одсто, а неодлучно је 14 одсто. Према анкети ЈуГов коју је објавио лист Тајмс, око 44 одсто Британаца се изјаснило за останак земље у ЕУ, око 40 одсто је против, а 12 одсто је неодлучно. Ту тенденцију је показало друго истраживање јавног мњења објављено у “Дејли телеграфу“ према којем ће 55 одсто грађана на референдуму гласати за останак Велике Британије у ЕУ.

Чињенице показују да је Европска унија усвојила између 15 и 50 одсто закона Велике Британије. Истраживања пословне групације „ЦБИ“ показују да би „Brexit“ могао да кошта Лондон до 2020. године око 128 милијарди евра, што је једнако пет одсто од годишњег бруто домаћег производа. Британски Национални институт за економију и друштвена истраживања (НИЕСР) оценио је да би фунта могла да падне чак 20 одсто непосредно после референдума. Британски институт наводи да би такозвани “Brexit“ довео до пада личне потрошње између 500 и 2000 фунти годишње до 2030. године.

По свему судећи, има више разлога који наводе грађане Велике Британије да 23. јуна донесу одлуку да не желе да Уједињено краљевство напусти ЕУ. Са друге стране, Британци су свесни да је од проширења ЕУ 2004. године острво населило чак два милиона људи. Велики је број људи који отворено причају о томе како миграната има превише и како им кваре традиционални начин живота. Отуда потиче и све дрскија иницијатива да се Србији и другим балканским земљама “залупе врата ЕУ испред носа“. Ово је и велики тест за ЕУ у целини и схватање нове реалности у којој живи Европа. ЕУ није идеологија нити религија, већ реални живот држава и нација које се добровољно удружују да би биле у јединству разлика.

Пишу: Томислав Кресовић и Прeдраг Прокопљеви

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: