ПОД ЛУПОМ НАУКЕ: МАРКСИЗАМ КАО ИДЕЈА “НОВОГ ДОБА“

FOTO Marksizam kao ideologija Novog dobaМарксово учење данас је значајније него пре 30 или 50 година. Распоред светског богатства и глобална доминација владајућих олигархија показује да један или два процента богатих држи више од 50 одсто светског богатства. Глобални капитал доминира у светској владавини и преко транснационалних компанија, светске владе и ММФ-а утиче на развој и будућност многих држава и народа широм света. Олигархије моћи раде на згртању светског богатства и тлачењу милијарди људи где се троши супстанца човечанства неразумно необновљивих природних ресурса. Све то доводи до модерног неоколонијализма кроз концепт неолибералне доктрине односно “доктрине шока“.

“Доктрина шока“ уништава многе државе у развоју и доводи их у позицију дужничког ропства кроз економске уцене ММФ и моћних банкарских хеџ фондова. Глобални свет је остао без нове идеје односно марксистичке “утопије“. Марксизам је и данас “баук“ капиталистичког друштва, али не оног критичког и “отвреног капитализма“, већ окрутног олигархијског који полази од владавине капитала, а не владавине слобода и идеја. Данашњи капитализам у више својих криза и етапа и посебно најновијом глобалном рецесијом из 2008. године показује знаке губитка идеја, како на етичком плану, тако и у сфери организације друштва и човечанства.

Србија је почела да занемарује марксистичко мишљење крајем осамдесетих и почетком деведестих година. Тадашња марксистичка номенклатура марксизам је заменила национализмом, а српска левица је ушла у зону конзервативизма. Почетком 2000. године некадашњи леви дисиденти који су заједно са десничарима постали власт протерали су марксизам и кренули у заступање десног конзервативизма у политици и неолиберализам у економији. Тако је марксизам у Србији нестао из школа и формирана “нова класа“ бивших неомарксиста који су сада постали капиталисти. Политички марксизам је отишао у “пензију“,  а на делу је доктрина глобализма.

Знаменити економиста Милтон Фридман један је од носиоца “доктрине шока“. Својевремено је Фридман деловао као “економски лекар“ за сваку државу, нацију и тржиште са погубним социјалним последицама. Штете такве политике су девастиране државе и континенти, попут Латинске Америке, Африке, а тај модел је експериментално примењен у Грчкој, али и Русији за време Бориса Јељцина.

Марксизам је, пре свега, учење о људским и економским слободама и ограничењу бруталне експлатације и поштовања категорије рада и социјалних права. Проблем је у томе што је Марксово учење, сувише политизовано кроз идеологије и олигархије власти, створило тако “нову класу“. На развалинама неокомунистичких система марксизам је послужио као политичка религија. Кроз емисаре власти дошло је до дубинског разарања главних принципа Марксовог учења. Очигледно је да они нису суштински разумели Марксово учење већ су га искорстили за “вулагрно“ владање.

Капитализам је данас у великој кризи идеја и индентитета. Све се више компромитује начело о капитализму као слободном тржишном и демократском поретку. Модерни теоретичари капиталистичког друштва су у значајном броју желели да “рехабилитују“  Карла Маркса, јер је свет на ивици пропасти.

Поред хришћанства и протестантске етике Макса Вебера марксизам постаје “модни тренд“ преображених и разочараних неолиберала или “Кејнзијанца“ у развијеним деловима света, али и у глобалном сиромашном поретку. Свет је на ивици великих сукоба цивлизација, енергетске кризе, кризе нација и држава, великог раскорака у светском богатству и сталних претњи великим ратовима и глобалним верским и етничким тероризмом. Марксизама је данас могућ као “нови хуманзам“, и то у моћним капиталистичким системима да би се зауставила катастрофа која прети човечанству наредих десетак или 15 година.

Марксизам као идеја данас је потребан средњој класи да се покрене хуманстички програм света, а онда и онима који највише трпе, да мирним грађанским облицима испољавања своје социјалне и политичке воље зауставе уништење светског богатства и будућности већег дела човечанства. Дакле, потребан је као “глобални вентил“ против гордости и властољубивости “империјалне“ мањине и понижености и обесправљености већине човечанства свих нација и религија.

Потребно је да се на одговоран начин отвори питање будућности човечанства заснованог на хуманизму и одрживом развоју где би марксизам био једна од карика “утопијских енергија“. Донедавне комунистиче државе примењују неолибералне моделе економије и политике, што значи да Карл Маркс на прави начин није тумачен као велики мислилац, већ је послужио као идеолог за владајуће олигархије и системе који су урушили или “појели сами себе“. Зато марксизам треба да амортизује надолазеће глобалне невоље човечанства, пре свега контролу енергије, воде, хране, лекова, еколошке загађености и експлатације рада која је на светском нивоу већа и тежа него у време Карла Маркса.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: