ПОД ЛУПОМ НАУКЕ: БАЛКАН ИЗМЕЂУ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

FOTO Balkan između političke teorije i prakseВећ четврт века на Балкану уместо учења и идеја Карла Маркса доминирају идеје Милтона Фридмана, Фридриха Аугуста фон Хајека и Џона Мајнарда Кејнза. Почев од 1945. године, па све до 1990. године, балканске земље су биле у матрици реалсоцијализма, односно модела “марксистичког друштва“ и једнопартијског ситема. Већи део Балкана налазио се “иза гвоздене завесе“ у чврстом загрљају СССР. Србија и бивша Југославија биле су по вољи Запада због социјализма са слободнијим тржиштем и другачијем погледу на марксизам.

Марксова учења су и данас актуелна, али не и марксизам као некадашња идеологија комунистичке власти која је сишла са историјске сцене. Марксово учење је данас у глобалној кризи светске економије више него актуелизовно, али више кроз анализу и критику неолибералног капитализма које је потопило данашњу радничку класу. Сада на сцени доминира учење неолибералних економиста који креирају доминацију уске економске и политичке олигархије.

Србија је одбацили Карла Маркса и доста некритично приступила моделима неолибералне политике која фаворизује “доктрину шока“, односно “лечења“ економије кроз тоталну или убрзану приватизацију. Балкан и Србија су сада у повезаним моделима капиталистичког друштва који се креће од монополног капитализма до модела неолибералне политике.

Носиоци такве доктрине су некадашњи следбеници или наследници Марксове левичарске политичке доктрине, а данас чине “обрнуту пирамиду“ моћи и интереса. Данас се уместо “хуманог друштва“ говори о “Отвореном друштву“, уместо ослобођења радничке класе говори се о корпорацијским интересима, а уместо синдикализма о цивилном друштву, НВО и раду волонтера.

Моћ једнопартијског система замењена је са моћи партократије и олигархијских мрежа, а идеологија је данас тржиште, профит, глобализам и светски новац. Карл Маркс је “срушен“ на Балкану од самих “марксиста“ који су своју економску идеологију видели у Фридману и Хајеку, који су у име моћи новца и капитала “срушили“ Маркса као свог “непријатеља“. Данас је анахроно рећи да си марскиста, јер се то повезује са комунистичком влашћу и тоталитаризмом.

Нова “фридмановска идеологија“ данас је у моди код разних тајкуна и моћних партија које желе да се додворе Западу, ЕУ и “слободном свету“. Негде у средини економских идеја, између Маркса и Фридмана је Кејнз са својим концепцијама државног интервенционизма. И Балкан и Србија су данас у експерименту неолибералне политике која је довела свет до нове глобалне кризе, али је и даље на снази. Радничка класа је уништена, а “средњи слој“ друштва готово да се на Балкану приближио општем сиромаштву. Балкан и Србија више немају “плаве мантиле“ као организовану радничку класу.

Сада главну реч воде олигарси, тајкуни и партократија с једне стране, а са друге стране су армије незапослених, најамници који раде за 200 евра или дисциплинована средња класа која ради у јавном, односно државном сектору.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: