ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА НА ВЕТРОМЕТИНИ БАЛКАНА

srbija-izmedju-rusije-i-amerikeГлобално поравнање, теорија глобалног демографског буђења, глобални хаос, само су неке од “кључних речи“ које употребљавају амерички геостратези  у непрестаним настојањима да створе теоријску потку за овладавање Евроазијом. За опстанак САД у епицентру светске доминације водећи амерички геостратези у дело спроводе следећи план: Свуда где је то могуће потребно је изазвати хаос који искључиво зависи од већ поменутог “глобалног демографског буђења“. Прогласити рат против тероризма и на тај начин сав терет преместити на Русију и Кину. Одржати или повећати војно присуство САД под изговором одржања стабилности на Блиском истоку. Европу дестабилизовати великим миграцијама становништва са ратом захваћених подручја на Блиском истоку.

На делу већ видимо изнуривање Русије санкцијама због анексије Крима и наводног учешћа званичне Москве у дестабилизацији демократских процеса у Украјини. НАТО постепено опкољава Русију. Америчке снаге биће распоређене на подручју Естоније, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Бугарске и Мађарске. У плану је да “амерички штит“ буде постављен од Балтика до Црног мора са око 13.500 војника, што није занемарива снага. Истовремено, Балкан је премрежен терористичким ћелијама “беле Ал Каиде“, које се могу активирати “на миг“ америчких савезника са Блиског истока. Не треба заборавити чувену изјаву водећег америчког геостратега Збигњева Бжежинског: “Комунизам је готов, на реду је православље“.

“Такве једностране одлуке ни најмање не доприносе стабилизацији стања, већ управо супротно, погоршавају ситуацију. Управо тиме повећава се могућност избијања инцидената које нико не жели. Уосталом, тиме највише губе чланице НАТО-а које су на истоку Европе, јер се оне увлаче у ризик могућих нежељених инцидената и сукоба. Уосталом, још једна ствар нам није јасна, НАТО с нама жели да сарађује у склопу борбе против тероризма, а с друге стране види нас као претњу“, каже за “Вечерњи лист“ познати руски сигурносно-обавештајни аналитичар чије име уредништво овог хрватског листа није желело да открије.

У свом плодотворном геостратешком раду Бжежински је давао велики значај евроазијском потконтиненту. Како каже, господар те “ветрометине света“ обавезно бива и господар човечанства. Бжежински је свестан нарастајуће војно-политичке моћи земаља БРИКС. До 2025. године мултиполарност, која је увелико присутна у савременом свету, пре свега у економском смислу, окренуће се у корист Русије и Кине, што по мишљењу америчких геостратега “мора забринути слободан свет“.

Управо тај “слободни свет“ упорно се труди да уз помоћ својих мултинационалних корпорација  економски овлада новим простором где год му се за то укаже прилика. За Америку је Евроазија највећи геополитички добитак. То је простор са око три четвртине познатих светских енергената, на коме живи 75 одсто светског становништва, чије државе остварују око 60 одсто светског БДП.

То је “шаховска табла“ на којој се унедоглед наставља игра за светски примат. Tа игра има своје фазе по принципу “топло-хладно“. Примера ради, НАТО званичници су изнели у јавност своје намере да Алијанса хоће да преиспита Бечки документ на основу кога су Русија и НАТО сарађивали у сфери безбедности још од деведесетих година прошлог века. То је онај исти документ који је пре  осам година хтео да реализује тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев после руско-грузијског конфликта у Јужној Осетији. Тада НАТО није желео да Русија преузме улогу водећег мировњака у свету. Мешавина демонстрирања војне силе и дипломатије је оно што одликује геостратешка гибања.

За многе познаваоце геополитичких прилика зачуђујуће је колико се званична Москва мирно и постојано односи према санкцијама и притисцима који долазе споља. Председник РФ Владимир Путин даје делимично објашњење: “Борба за геополитичке интересе доводи до тога да држава или постаје моћнија, односно да боље решава финансијске, одбрамбене, економске и друштвене проблеме, или клизи у трећеразредне државе, губећи могућност да брани интересе свог народа“.

Док дивови “деле шамаре“ један другом најбоље је да патуљци остану по страни. Нови парламентарни избори у Србији су показали зрелост народа да укаже поверење управо политици која не жели да прави ограде ни према Истоку, ни према Западу. Нема сумње да ће будућа напредњачка влада бити спремна да решава нарастајуће проблеме српског живља на Косову и Метохији, али и проблем  “мигратске кризе“. Одмереном политиком војне неутралности, уз споре, али темељне реформе на путу ка ЕУ, политика Александра Вучића показује да се може опстати и на узаврелој “балканској шаховској табли“.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: