ПРЕДИЗБОРНА ПРОГНОЗА: ПАРЛАМЕНТАРНА ДЕСНИЦА НОВА ГЛАВОБОЉА ВЛАСТИ

FOTO Parlamentarna desnica nova glavobolja vlastiЦентрално предизборно питање је: Да ли су бирачи за или против чланства Србије у ЕУ? Додатно политичко питање је и однос партија према чланству у НАТО и сарадњи са Руском Федерацијом. Верификоване листе за превремене изборе указују да је вићина политичких странака које се нуде бирачима спремна за пут Србије у ЕУ.

Ако би рангирали укупну политичку, односно бирачку моћ, ради се о доминацији утицаја за приступање Србији чланству у ЕУ у односу 80:20, што је знатно више него што су показале досадашње сондаже јавног мњења. На изборима 2014. године у парламету су све партије биле за чланство Србије у ЕУ, па промена неће имати превелик утицај на  функционисање српске политичке сцене.

Филигрантски гледано, Скупштина Србије може у наредном периоду бити са нешто уочљивијом поларизацијом која би можда могла отворити дубље политичке разлике и конфликте, како према будућности Србије ка ЕУ, тако и у односима у региону, али и већем утицају тзв. “проруске политке“ у односу на избалансирану политику тренутно владајуће Српске напредне странке. Реално је очекивати нешто јачу политичку борбу концепција и утицаја међународног фактора на политичкој сцени у Србији, уз израженији однос сукоба политичких структура у српском парламенту. Повратак СРС и ДСС-Двери у парламенарни живот Србије тражиће јаснију и прецизнију унутрашњу и, пре свега, спољнополитичку активност будуће парламентарне већине.

Све досадашње анализе јавног мњења указују на то да ће СНС и надаље бити најјача партија на политичкој сцени. Међутим, јачање деснице у Србији утицаће на то да се због свог умереног проевропског опредељења СПС поново нађе у владајућој коалицији. Политика СРС и ДСС-Двери наћи ће се на истој координати у настојању промене државне, али и унутрашње политике у Србији. Ако се у тој коалицији нађе и до сада мање позната организација “Заветници“, могу се очекивати политички сукоби и озбиљна конфронтација политика “за“ и “против“ приступања Србије ЕУ.

Уколико би СРС под вођством др Војислава Шешеља одустала од егоистичног позиционирања на политичкој сцени као једине десне опције, “патриотска унија“ би могла да отвори горућа питања односа Србије у региону, става према САД и НАТО, као и према организацијама као што су ММФ, ЕБРД и Светска банка. За очекивати је да ће десница нападати владајућу коалицију због благонаклоног односа према Западу и све самосталнијег Косова. Подршку десници у притискању нове власти даће коалиција око ДС и коалиција око СДС са намером да они који тренутно имају највећу подршку бирача што краће трају, уз што више политичке и грађанске конфликтности. Десничарски притисак одразиће се и на дестабилизацију Србије у региону, пре свега према БиХ, Хрватској и током дијалога Приштине и Београда под окриљем ЕУ.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: