ИСТОРИЈСКЕ ПОТЕШКОЋЕ: ПРОЈЕКАТ “ВЕЛИКА СРБИЈА“ (НЕ) ПОСТОЈИ

FOTO Projekat Velika Srbija ne postojiПрошло је 25 година од почетка грађанских ратова и распада бивше Југославије. Ко је први кренуо у сукобе није право питање, већ ко се све упецао у мрежу крвавих планова, сценарија и обрачуна. Познато је да је још 1984. године ЦИА имала прогнозу распада Југославије после смрти Јосипа Броза Тита. Интерес Запада је био да разори све комунистичке државе по плану Бжежинског и стави их под контролу уз употребу национализма као идеологије рушења комунистичког поретка. Први почетни корак је пад Берлинског зида 1989. године, затим преврат у Румунији и промена власти у свим државама иза гвоздене завесе на Балкану и Источној Европи. Растакањем СССР почетком деведесетих година, отворен је пут за ратни сценарио на Балкану и Југославији.

Комунистичке олигархије у Југославији кроз сукоб интереса, као и додворавања Западу и видне економске кризе отвориле су старе ране националне хомогенизације, шовинизма и недовршених сукоба из Првог и Другог светског рата прекривених “паучином“ политике “братства и јединства“. Тако се отворио у Србији процес преиспитивања сопствених позиција у Југославији, посебно у вези са кризом на Косову и Метохији. Хрватски комунисти су своју политику осамостаљења из бивше Југославије отворили у време МАСПОК-а крајем шездесетих година прошлог века. Словеначки комунисти су видели своју “дежелу“ изван Југославије или у конфедерацији. Пројекат исламског покрета и статуса муслимана-Бошњака отворен је седамдесетих и осамдесетих година прошког века. Ни једна политика велике Србије као оперативног плана није постојала, нити се реализовала. Оно што неки називају “Великим Србијом“ суштински је била Југославија након Првог и Другог светског рата.

Покушаји хрватске државне политике, као и других, пре свега, у БиХ и на Косову да прикажу постојање “велике Србије“ део је кампање за бацање анатеме на српски народ у целини.Тај пропагандни став присутан је и данас на Западу и у региону и код неких партија у Србији, пре свега СРС. Исход балканских сукоба и протеривање 250 хиљада Срба из Хрватске и више од 15 хиљада Срба са Косова и Метохије, али и премештање српског становништва у БиХ указује да није било реализације пројекта под називом “Велика Србија“.

Јасно је да Србија није ни имала у плану “велику Србију“, већ да је под окриљем западне политике доживела отмицу Косова и велике езгодусе свог становништва на простору бивше Југославије. У међувремену, Хрватска је постала чланица ЕУ, иако није правно, политички, нити економски решила питање прогнаних Срба. ЕУ је прешла преко етничког чишћења Срба од стране хрватске власти. Хрватска није изгубила ни један педаљ своје територије, као што је то био случај са Србијом.

Сведоци смо да хрватска државна политика и после 25 година слави и велича “Домовински рат“ и акцију “Олуја“, као своју историјску мисију. Заборавља се да је НДХ била у току Другог светског рата на страни  Трећег рајха и да је спровела систематски геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Сада је све заборављено, а званичном Београду се намеће терт “велике Србије“ са намером да се Србија врати у предкумановске границе и да јој се отежа пут ка ЕУ.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: