РАЗВОЈ АГРАРА: СРБИЈИ ПОТРЕБАН ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ

FOTO Srbiji potreban ekonomski patriotizamПредседничка и парламентарна кампања бизнисмена и лидера ПСС Богољуба Карића из 2004. године имала је за приоритет осмишљену кампању око “зелене салате“ као симбола дефицита српске пољопривреде и доминације увозничке стратегије. Зелена салата је била модел мишљења који је требао да покаже апсурдност увоза и трошења националног капитала за оно што може да произдведе свака просечна породица на малим поседима, па чак и на кровним терасама или баштама око наших домова. После 12 година Србија се још драстичније суочава са питањем увоза поврћа, воћа, меса и млека, уз губитак домаће аграрне индустрије и економске либерализације која фаворизује увозничку политику.

Богољуб Карић је правилно сагледао да се велики национални капитал узалуд троши за увоз свега што можемо сами да произведемо и продамо, како на домаћем, тако и на страном тржишту. Храна, вода и енергија су ресурси опстанка држава и нација у наредним деценијама. Србија има потенцијале за прехрану свог становништва, али смо сведоци да је значајан проценат нације сиромашан и да просечно располаже са око два евра дневно за храну. Предузетничка, а онда и маркетиншка концепција Богољуба Карића је потиснута да би се друге партије које претендују на власт враћале истој теми, али обраћајући се данас знатно сиромашнијим бирачима.

Подаци говоре да је Србија у 2015. години купила 15 хиљада тона пасуља, 25 хиљада тона парадајза, 30 хиљада тона кромпира, као и више од шест хиљада тона краставаца. Само за пасуљ у току 2015. платили смо 11 милиона долара, на кромпир је „отишло“ још девет, на парадајз 15,5, а на краставце 3,8 милиона долара.Укупан увоз пољопривредно-прехрамбених производа у 2015. години износио је 1,4 милијарде долара, док је извоз износио око 2,8 милијарди долара.

Готово 80 одсто раног поврћа код нас је из увоза, почев од младог белог кромпира, који нам стиже из Грчке, црног лука из Холандије, белог из Кине, краставаца из Македоније, пасуља из Киргистана. Домаћи аграр све више постаје предмет великих “трговина“ моћних компанија из суседства, пре свега из Хрватске. Србија постаје “колонија“ разних аграрних и трговачких картерла који јој полако “топе“ националне ресурсе.

Србија је на дну лествице у Европи по потрошњи млека и млечних производа по становнику. Почетком деведесетих година, у Србији је било више од милион крава, а данас, према последњим подацима, једва да их има око 300 хиљада. У Србији сада дневно има 200 хиљада литара млека вишка, а увози се млеко из ЕУ које је јефтиније од домаћег што уништава домаћу индустрију млека и сточарство. Највећи потез и изазов Владе Србије до 2020. године биће улагање у пољопривреду и заштиту од поплавних бујица и суше. Капитал од аграрне индустије био би покриће за све покушаје спашавања рударског басена “Бор“ и железаре “Смедерво“. Овде је реч о предузимању хитних мера да се умањи моћ увозничког лобија, реч је о потреби афирмисања “економског патриотизма“ како је својевремено говорио лидер ПСС Боголљуб Карић 2004. године.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

One response to “РАЗВОЈ АГРАРА: СРБИЈИ ПОТРЕБАН ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ”

  1. mirko says :

    Najzad da se u tekstu ovog kolumniste, na blogu pod imenom „BOGOLJUB“ makar u prepričavanju , spomene čovek koji je pre 11 godina podigao Srbiju na noge . I to sa „zelenom salatom“. U mom kraju kažu – bolje ikad nego nikad!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: