ПРЕДИЗБОРНА ТЕМА: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ПРЕТЕ РАЗВОЈУ СРБИЈЕ

FOTO Klimatske promene prete razvoju SrbijeУ предизборном периоду, када су у медијима ударне искључиво политичке теме, неуобичајено је причати о временским (не)приликама. Ипак, протеклог викенда становнике Србије није изненадила киша, већ њена боја. У Београду је падала жута, а у Крагујевцу и околини црвена киша. Метеоролози кажу да је то последица јужног циклона који је са собом донео и остатке сахарског песка. И мада би требало да нас киша и њена боја интересује колико и “лањски снег“, ипак треба да се запитамо шта нам се то дешава са климом. Основни ризици за светску економију током 2016. године биће миграциона криза и последице климатских промена. Експерти који су учествовали у анкети Светског економског форума акцентовали су да ће на светску економију утицати и међудржавни сукоби и велике природне катастрофе. Глобално загревање и ефекат “стаклене баште“, енергетска криза, недостатак пијаће воде, али и хране могу да постану реални узроци могућих светских конфликата.

У наредних сто година Србија ће бити под екстремним временским условима праћених константним порастом температуре. Климатска слика будућности најављује и више елементарних непогода, као што су поплаве, јаки ветро ви и падавине. И надаље нас очекују велике кише, поплавне бујице, што значи да ће бити потребна нова државна стратегија у наредној деценији.

Стручњаци са Шумарског факултета у Београду, који изучавају феномен бујица процењују да је потребно да Србија издвоји више од 300 милиона евера у наредних десет година како би регулисала све кључне и ризичне водотокове и спречила опасности од катастрофалних поплава. Дакле, контрола великих поплава, али и суша треба да подстакне део државног програма на највишем нивоу. Ако се не донесе адекватна стратегија, можемо веома брзо очекивати велике миграције становништва са терена које је стално под ударом поплава. Очекује нас велика борба са климатским променама како би се избегла шира еколошка, економска и национална катастрофа.

Потребно је да се ураде сценарији кризе условљени климатским променама. Метеоролог доцента др Владимир Ђурђевић истиче да је урађена детаљна анализа трендова појединих климатских параметара за територију целе Србије. У анализи климатских параметара и њихових промена у Србији праћен је период од 1960. до 2012. године, јер су тада били релевантни и квалитетни подаци. Уочено је присуство екстрема на нашим просторима, који се манифестују у дужим периодима суше, али и кратким и обилнијим падавинама.

Не треба бити експерт да би приметили да Србија већ сада поприма облике медитеранске климе. Уместо да после зиме уживамо у пролећу, изненадиле су нас летње температуре. Све су дужи и јачи топлотни таласи што ће свакако утицати на пољопривредну производњу, тако да уместо грашка и другог поврћа веома је могуће да Србија у свету постане препознатљива по производњи агрума.

Климатске промене од Србије праве Север Африке. Борба против суше која ствара глад и нестшицу воде, али и обилне падавине, које уништавају екологију и ширу инфраструктуру националне економије, требала би да буде приоритет у раду Владе Србије.

Пише: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: