ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ КАО “ТРЖИШТЕ РАДА“

FOTO Političke stranke kao tržište rada

Business people climbing stairs

Све партије које су до сада биле на власти имале су известан утицај у запошљавању својих чланова, пре свега у јавним предузећима, општинској администрацији, владиним агенцијама, а неретко и у образовним институцијама, државним институтима и институцијама културе. Политичке странке на неки начин су постале неформнални заводи за запошљавање. То указује да је у чланству разних партија скоро три милиона грађана Србије, а не треба заборавити да је Савез комуниста Србије до 1990. године имао са обе покрајине мање од милион чланова. Дакле, данашње партијске архиве су три пута богатије са картотекама чланова него у једнопартијском систему.

У време владавине Јосипа Броза Тита постојала је крилатица: “Учлани се у комунисте и брже ћеш добити посао и стан“. Ова неформална крилатица имала је у извесној мери утицаја на повећање чланства. Они амбициознији могли су да брже напредују у струци, а они који су желели да се баве политиком добијали су шансу за политички успон. Чланство у СКЈ био је “аргумент“ за могуће добијање првог радног места, уз препоруку омладинске организације у школи, на факултету или у месној заједници. Чланство у СКЈ ипак је имало мање значаја што се тиче добијања посла него што се то дешава после повратка на вишестраначки систем 1990. године у Србији.

Данас су грађани Србије више усмерени на политичку десницу свих облика, иако позиција просечног грађанина је у матрици социјалне димензије левице. Протеклих 25 година политичке прилике увезале су десницу и левицу у заједничке интересе одржавања на власти и коришћења бирачке воље грађана. Када су партије биле у успону или врхунцу моћи долазило је до великог учлањена у партије. После пада с власти или губитка позиција смањивало би се чланство, а многобројни “прелетачи“ би се прикључивали успешнијем новом партијском јату.

Резултати истраживања Факултета политичких наука Универзитета у Београду показују да сваки десети грађанин у Србији верује политичарима, а сваки пети сматра да међу политичким странкама у Србији постоје озбиљне разлике. По овом истраживању грађани, односно чланови партија у “око 59 одсто испитаника не верује да гласањем могу да се постигну промене и да се утиче на доносиоце одлука, а само 16 одсто грађана задовољно је радом парламента“.

Политички лидери својом “харизмом“ увлаче грађане у партије. Истраживање ФПН указује да “сваки пети грађанин излази на изборе да би гласао против неке партије, а не за неку партију, а као главни разлог за учлањивање у странке чак њих 84,1 одсто наводи лични интерес“. Висока незапосленост, корупција, опште сиромаштво друштвене неправде утичу на пораст чланства у владајућим партијама ради реализовања личних интереса. Истраживање ФПН указује да „више од четири петине испитаника сматра да се члан партије постаје због запослења (59,7 одсто) или напредовања у каријери (24,4 одсто), док је мало оних који верују да главни разлог уласка јесу лични идеали (2,3 одсто) или жеља да се нешто промени у друштву (4,6 одсто)“. Партије тако постају активна предузећа и живо “тржиште рада“ док су на власти.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: