ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: СРБИМА ДРАЖА РЕПУБЛИКА ОД МОНАРХИЈЕ

FOTO Srbima draža republika od monarhijeOдвајкада су “покорни грађани“ живели, радили, патили и волели у републикама и монархијама. Постојале су аристократске, али и демократске републике, а аутократски режими су знали да загорчају живот грађанима и у републикама, као и у монархијама. У 21. веку Европљани су показали да им више одговара председник државе, мада животни стандард у модерним монархијама није за потцењивање. У Европи данас живе поданици монарха у Великој Британији, Холандији, Белгији, Луксембургу, Данској, Норвешкој, Шведској, Шпанији и Монаку.

Основна разлика између монархија и република састоји се управо у функцији шефа државе. Док краљ или краљица владају без временског ограничења мандата, председника републике бирају грађани на изборима, тако да му је рок владавине ограничен на одређени број година. Док будућег монарха од “малих ногу“ припремају да преузме трон, председници република се регрутују из партијских база. Дакле, председник републике стиче свој положај захваљујући одређеним центрима моћи и мање-више је зависан од њих. Са друге стране, монарх свој положај дугује својим прецима, односно по крвном сродству наслеђује трон.

Према важећем Уставу из 2006. године Србија је република, тј. држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима. И претходни устави уређивали су Србију као републику, с тим што су у време Милошевићевог режима деловале монархистичке партије које су много агресивније наметале став да “без краља не ваља“. Међутим, због свог декларативног деловања и кокетирања са републикански настројеним странкама изгубиле су поверење острашћених монархиста.

Пре пет година дневник “Блиц“ организовао је анкету о државном уређењу Србије. Од 1700 испитаника, њих 69 одсто се изјаснило да су за то да Србија постане краљевина. Нека ранија истраживања потврђују да подршку монархији пружа између седам и 15 одсто бирача Србије, што је највише 600 хиљада пунолетних грађана.

Предизборно време увек ствара могућност да се догоде одређене политичке тектонске промене. Међутим, чак ни званична посета Београду од стране британског принца Чарлса и војвоткиње од Корновала и срдачан сусрет са престолонаследником Александром у Белом двору, нити наменска изложба посвећена кумовским и родбинским везама британске и српске краљевске породице не може учинити да династија Карађорђевић поврати стару харизму и посредно омогући да нека монархистичка партија у Србији засија пуним сјајем.

Још од деведесетих година прошлог века парламентарни живот у Србији је створио подлогу да заједнички именитељ странака, без обзира на то да ли су левичарске или десничарске, фаворизују републикански облик власти. Данас у Србији постоји само по једна ванпарламентарна политичка странка која у свом називу изворно акцентује монархизам, односно републиканизам. То су Српска монархистичка странка “Српска слога“ и Републиканска странка (мађ. republikánus Párt), као странка која заступа интересе мађарске националне заједнице.

Све актуелне политичке партије у српском парламенту су у основни републиканске. Поштујући актуелни Устав Републике Србије владајућа Српска напредна странка је створила имиџ политичке организације јасног демократског опредељења, чији је циљ спровођење државотворне политике, заштита виталних националних интереса, унапређење људских права, реалан и убрзан економски развој. Болне реформе које спроводе напредњаци имају за циљ да Србија као република са председником и премијером на челу постане чланица Европске уније, али и да води самосталну спољну политику усмерену на сарадњи са Руском Федерацијом, Сједињеним Америчким Државама, Кином, Јапаном и земљама трећег света које постају све значајнији носилац светског развоја

Из свега наведеног проистиче да је монархизам у Србији истрошен. Титула краља има само историјску тежину, а у пракси сведен је на улогу осиромашеног потомка предратних богаташа који се очајнички бори да поврати отету дедовину.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: