ДОБРИЦА ЋОСИЋ У ШКОЛСКОЈ ЛЕКТИРИ: КОМЕ СМЕТА “СРПСКИ ТОЛСТОЈ“?

FOTO Reforma školske lektireЗаборав је највећи грех. Народ који заборави своју прошлост осуђен је на понављање својих грешака. Истискивање из школских лектира националних писаца је културно варварство. Искуство показује да је комунистички режим после 1945. године потиснуо или забранио и “ретуширао“ значајне српске писце који су проучавали српску историју и културу. Тако је у великој мери изгубљен дух националне самобитности и традиције. Национална култура слаби у судару са политичким и идеолошким притисцима и утицајима све до данашњих дана.

Сведоци смо да данашње генерације веома мало знају о Србији и страдању српског народа у Великом светском рату, а заборавља се и Деруги светски рат, односно карактер грађанског рата међу Србима. Да није књига Драгише Васића, Станислава Кракова или “Српске трилогије“ Стевана Јаковљевића остали бисмо осакаћени за литерарно-историјско приказивање Првог светског рата. После Другог светског рата немерљиви допринос проучавању националне савремене историје, обичаја и понашања срског народа дао је Добрица Ћосић, али и Данко Поповић и Живорад Жика Лазић.

Добрица Ћосић је припадао комунистичкој номенклатури која је после Другог светског рата освојила власт у Србији, али је у својим романима као теме уврстио националани менталитет, поделе, деобе и идеолошке сукобе са доста интелектуалне храбрости и супротстављања режиму власти коме је припадао. С правом се може рећи да је недаво преминули академик Добрица Ћосић поред свог политичког ангажовања, које може бити предмет полемике, заслужио да га сагледавамо као “српског Толстоја“.

Као што је велики Лав Николајевич Толстој написао “Рат и мир“, тако је Добрица Ћосић написао роман “Време смрти“ у којем описује страдање Срба у Првом светском рату. Ћосићев допринос националној књижевности сагледава се и у спознаји унутрашњих деоба и сукоба у српском народу, што је описао у романима “Корени“ и “Деобе“. Посебна заслуга је његова трилогија “Време зла“ – “Грешник“, “Отпадник“ и “Верник“ у којима описује идеолошке и политичке идеје и заблуде као и поделе у временима комунистичких кетмана, односно идеолошке заслепљености и (не)правоверности.

Добрица Ћосић није само писац једног времена. Он је хроничар, сведок, учесник који младим нараштајима преноси и оставља драгоцене поруке националне трагедије како се не би поновила и заборавила. Данашњи средњошколци би свакако требали да читају “Време смрти“ или “Време зла“, али и “Деобе“ ради јасније спознаје разних вредности, забуда и грешака које су скупо коштале српску нацију и њену културу. Сведоци смо да се дела Добрице Ћосића све више потискују или избацију из школских програма на један груб и примитиван начин.

Генерације рођене крајем 20. или почетком 21. века скоро ништа не знају о страдању сопственог народа у светским ратовима, али и о карактеру комунистичке власти. Добрица Ћосић је све то описао и оставио као “аманет“ за нове генерације. Истиснути Добрицу Ћосића из лектира је национлани грех који је у функцији свесног заборава националне историје. Добрица Ћосић је “корифеј“ ангажоване националне књижевности. Његово место је у самом врху српске културе заједно са Ивом Андрићем, Милошем Црњанским, Мешом Селимовићем и Данилом Кишом.

Неки би хтели да извуку књижевника Добрицу Ћосића из школских програма третирају га као писца националне самодовољности и идеолошке обојености и заслепљености. Кићењем лажним облицима европејства на највећем губитку су управо генерације које тек стасавају.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: