ПРЕДИЗБОРНО ПИТАЊЕ: КО ЈЕ У СРБИЈИ ПОЛИТИЧКА ДЕСНИЦА?

FOTO Ko je u Srbiji prediyborna desnicaПосле октобра 2000. године формира се влада ДОС-а која је имала неолиберални концепт власти без аутентичних партија левице или деснице у свом савезу. Коштуничина влада је била више десног карактера, да би влада Мирка Цветковића била већим делом партија политичке левице.

Поставља се питање зашто је садашња коалиција СНС критична према политичкој “десници“ коју пре свега чине ДСС-Двери и СРС? Колики је реални могући учинак опозиционе деснице и владајуће деснице? Ако пођемо од општих претпоставки, Србијом ће и на власти и у опозицији у односу 70:30 владати и имати утицај политичка десница окренута неолибералним, националним, европским и евроскептичним моделима политике.

Умерена политичка десница је СНС која је за укључење Србије у ЕУ, уз вођење политике војне неутралности. Радикалнија политичка десница је ДСС-Двери који су против уласка Србије у ЕУ и уз обавезну војну неутралност, а екстремна десница је СРС која је против уласка Србије у ЕУ и јасни војни и економски савез са Руском Федерацијом. Политичка десница тежи јакој влади и моћним партијама типа покрета и моделима утицаја политике ЕУ, ММФ и ЕБРД и Светске банке. Радикална и екстремна десница своју политичку опцију базира на јакој националној политици и облицима политичког популизма. Радикална и есктремна десница на народним изборима оспораваће политику умерене деснице, односно СНС, пре свега у односу на политику према ЕУ политици, према суседима и Косову и сарадњи са САД и ЕУ, а инсистирању на јачим везама са Руском Федерацијом.

Радикалној и екстрменој десници више смета политика умерене деснице СНС него партија политичке левице, пре свега СПС и делимично ДС. Политички гледнао, од 2000. године водио се невидљиви или отворени сукоб политичке левице ДС и политичке деснице ДСС. Касније долази до политичке коалиције левице ДС и СПС и конфронтација са умереном десницом СНС, а онда конфронтација и опозиционе левице и деснице против владајуће деснице СНС и левице СПС.

Превремени парламентарни избори отворили су и пукотине у односима садашање владајуће коалиције и потребе да се провери изборни капацитет партија на власти и опозиције. Радикална и екстремна десница тежи да оспори политику премијера Александра Вучића и пута Србије ка ЕУ.

Политичка десница у опозицији своју политику засниваће на јавним протестима и програму који нема подршку не више од 10 до 15 одсто бирачког тела Србије. Највећи број парламентарних и ванпарламентарних партија су за статус Србије ка ЕУ и одржавању веза са Руском Федерацијом. Глобални циљеви и политичке левице и деснице су у највећој мери исти и слични. Ради се о спектру политичких интереса.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: