СВЕТЛИ КОРЕНИ: СРЕДЊОВЕКОВНА СРБИЈА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

FOTO Srednjovekovna Srbija između Istoka i ZapadaМного је записа који се данас мало користе у сврху промовисања средњовековне културне историје Срба. Управо ти записи нам откривају да српска култура није битно заостајала или је чак била у равни са данашњим појмом западне, односно католичке или источне византијске културе. Данас када желимо своје место у ЕУ треба да знамо да је Србија била у средњем веку културолошки напредна са позицијом између католичког запада и источне византијске цивилизације. Србија се у време двовековне владавине Немањића “мешала“ са обе стране европске хришћанске цивилизације. Срби су баштинили своју културу која је до данас остала аутентични знак да живимо у једној од најстаријих европских држава на Балкану.

По оцени историчара Станоја Станојевића, чувеног редактора “Народне енциклопедије“ између два светска рата, пише да је “народна историја најбоље и најсигурније васпитно средство, оно је резервоар народног искуства, збирка примера за подржавање и подстрек новим покољењима, велико искуство, прошлости и сигуран путовођа за будућност“.

Србија на путу за ЕУ треба да сачува свој културолошки и национални индентитет, свој језик и писмо, јер то је нека врста вертикале према нашим прецима и грађењу српске државе, од немањићког доба до периода ослободилачких ратова у 19. и 20. веку. Да би показали само неке елементе средњовековног прогреса, поред великог доприноса Светог Саве, треба споменути улогу Светог краља Милутина који је за време своје власти у Цариграду у чувеном манастиру Продрому саградио болницу. У том манастиру је деловао и први медицински факултет под управом професора Јована Хортасмена. Ова болница и медицинско училиште било је признато у време освајања Цариграда за време Мухамеда Другог(1464/1465. године), када је и укинуто.

И после чувене Косовске битке 1389. године, српска државност и култура имали су свој утицај. Познато је да је први циркус у Србији дошао око 1323. године. Српска држава у 14. веку пратила је модерна достигнућа, па је и Свети кнез Лазар користио топове са барутом у бици против Николе Алтамоновића 1374. године, и касније, у Косовском боју 1389. године. Историчар Станојевић пише да је Србија за време Светог краља Драгутина имала и прву малу црквену фабрику утвари (ствари, прим.аут.) управо на двору краља Драгутина у Дебрцу на Сави, који се налази близу Обреновца. Ова фабрика, сем домаћих потреба је извозила своје производе у друге државе Европе.

Прва штампарија за српске књиге била је Ободска штампарија. Најстарија штампана књига из ове штампарије је она из 1493. године на којој није назначено место “печатања“, али се претпоставља да је штампарија била на брду Ободу изнад Ријеке Црнојевића “једној предстражи Цетиња, Иваном Црнојевићем саграђеном“. Штампарију је основао Ђурађ Црнојевић, и по угледу на њу, касније су се јавиле и друге наше штампарије. Прва штампарија је направљена у ужичком крају. У историји је позната као Рујанска штампарија, а налазила се при манастиру Рујну. Почела је да ради осам деценија после Гутенберговог проналаска, а четири деценије после Штампарије на Ободу.

Богата је средњовековна историја Србије и српског народа која се често потискује. Јасно је да спознаја средњовековне Србије отвара праву слику места Срба међу европским народима, пре свега у очувању хришћанства и утицају како Запада, тако и Истока на живот Србије.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: